Dok je Famozno izlazilo u Danasu, povremeno sam određene osobe sa velikim zaslugama za razvoj kretenizma, umesto na kolac, javno nabijao na Qwrz srama, figurativni, naravno, honni soit qui mal y pense. Tu ću tradiciju nastaviti i nakon preseljenja Famoznog u Kurir. Tradiciju treba održavati, tim pre što se pokazala efiksanom u prevenciji „patriotskih“ mrsomuđenja i proseravanja.
Elem, prekjuče mi na moj prozor u svet - Viber - stiže poruka da je određeni Milan Ružić u pravoslavnoj Komsomolskoj pravdi Milorada „Bekrije“ Vučelića publicirao tekst u kome me, između mnogo toga ostalog, optužuje za „izdaju književnosti“, za „poništavanje Andrića, Desanke i Crnjanskog (?!), za - pazi sad - „uspešno vršenje demontaže književnih uzora, moralnih autoriteta i pokušaj uspostavljanja novih parametara za određivanje (tek sad pazi) vrednosti književnih dela“ i naglašava da se protiv moje „rijaliti književnosti“ može boriti samo dobrom književnošću, pretpostavljam njegovom, Žutićevom. Ali tko je, dovraga, Žutić? Moja obaveštajna služba za književno-novindijski polusvet ubrzo me je obavestila da je reč o jednom od ambicioznijih zanosača muda mokrogorskog mutelesima, Kusturice i njegovog arhiahbaba Matije Bećkovića.
U kom grmu leži zec, dokonao sam nakon što sam ponovno pročitao Žutićev tekst - to se mora čitati dvaput iz istog razloga zbog kojih sam dvaput pročitao i Kusturični luping - i naišao na sledeću rečenicu - „ako je ‘Kontraendorfin’ slika našeg društva oslikana neproverenim informacijama i anegdotama koje se nisu dogodile... i bla, bla, bla“, e, onda smo, ga valjda najebali.
E pa neće biti, Milane Ružiću, ružo rumena. Možda „Kontraendorfin“ jeste sve što si kroz dupe ispevao - a on nije znao da peva kao što je dupe pevalo o njemu - ali „neproverene informacije“ uopšte nisu neproverene (i neproverljive), niti se „anegdote nisu dogodile“ i tu ne pomaže kampanja Bekrijinih Novosti i Pečata, inače usko specijalizovanih za događanje stvari koje se nisu dogodile i nedogađanje stvari koje su se dogodile.
Cilj te kampanje je da - inače opštepoznatu, ali decenijama prećutkivanu činjenicu da je Matija Bećković po nalogu Udbe (i za mastan honorar) guzio jednu visoku funkcionerku SKJota u cilju pribavljanja kompromitujućih izjava - oglasi nevažećom tako što će napušiti moju neznatnost.
Mladi Ružić je očigledno naumio da krene putem „proverenih veličina“ i „moralnih gromada“ - koji krivuda kroz debela creva legije političkih moćnika - i da jednog dana, ako bog da, bude primljen i SANU. Ali se zajebao u računu. Današnje, naime, funkcionerke se ne smenjuju preko qwrza, a ako se nekom dilberu i omakne da naguzi neku političarku, ne može više računati na honorar, a bilo je i slučajeva veseljaka koji su jebačinu platili glavom. Nema, dakle, više preko qwza i zato Žutića nabijam na (figurativni) qwrz, gde će mu društvo praviti Ljilja Smajlovićka i Abi Zoran Ćirjaković.
NE PROPUSTITE
