Mora da je onomad osvanuo crni dan za kremaljsku portparolku Mariju Zaharovu - u krugovima moskovskih zajebanata zvanu „Maša dve čaše“ (pitajte Milinčićku zašto je tako zovu) - jer je Ukrajina izvojevala istorijsku pobedu u ratu za boršč, kiselu čorbu od cvekle, šargarepe itd., a - kome se posreći - i seckanog mesa.
Na veliku žalost Sputnjika i Sputnjikovog štampanog izdanja, Politike, Unesko je onomad boršč proglasio ekskluzivno ukrajinskom čorbom, ostavljajući, doduše, otvorenom mogućnost da ga i druge nacije kuvaju i svojataju. Ali, jbg, autorska prava su autorska prava. Grki će Maši ubuduće biti zalogaji boršča, kao što su našim iseljenicima bili grki zalogaji „hljeba gdje svoga nema i gdje brata nije“.
Rat za boršč jedan je od mnoštva pokazatelja koliko je ovaj svet otišao u 3LPM i u kakvom su ćorsokaku završile nacionalne države i nacionalizmi na kojima počivaju. Za razliku od nacionalnih država i nacionalizama, moja neznatnost je pod starost izašla iz ćorsokaka. I ušla u novi ćorsokak. Pre, recimo, petnaestak godina - u vreme dok sam još bio u fazi mladog majmuna - bezbeli bih napisao da će posle rata u Ukrajini nacionalne države biti zamenjene drugačijom formom političkih zajednica, sada ću, poučen rđavim iskustvom, napisati da će rezultat ukrajinskog rata biti povećanje broja nacionalnih država, bujanje nacionalizama i ratova za nacionalizaciju svega i svačega, koji će, pretpostavljam, završiti ratom za nacionalna autorska prava nad hlebom i solju. A posle? Posle dolazi Rogonja.
Pre nekoliko godina je i na našim prostorom besneo sličan rat - rat za ajvar. Ako se dobro sećam, pravo na ajvarska autorska prava polagale su Srbija, Bugarska, Makedonija, Albanija i Kosovo - ne mogu se setiti da li se u ratne operacije uključila u Turska (jer „ajvar“ je turska reč) - kad viđi vraga: pobedu u ajvarskom ratu je izvojevala dibidus neajvarska Slovenija, koja se prva dosetila da pred belosvetskim prehrambenim tribunalom zaštiti ajvar kao svoj proizvod.
Srpski su se ajvar-warriorsi uzdali da će ajvarska autorska prava pripasti „nama“ zato što je ajvar „naš“ - dakle, po istom principu po kome i Kosovo treba da „nam“ se vrati jer je opštepoznato da je „naše“ - Albanci i Kosovari su se ponadali da će im ajvar nostrifikovati autoritet angloalbanske pevaljke Due Lipe. Ali ćorak. Popušili su i jedni i drugi.
Ne kažem da bi naši kuhinjski nacionalisti trebalo da požure pa da pred međunarodnim tribunalom zaštite musaku - oko koje će se pretpostavljam uskoro koplja lomiti, rat samo što nije izbio - kažem da će, ako je verovati Svetom pismu, budućnost sveta koji ratuje oko čorbi i salata biti masovna glad najavljena u Jovanovom Otkrovenju. Za kraj citat iz šeika Dubaija, Rašida: „Teška vremena“, kaže šeik, „stvaraju jake muškarce, jaki muškarci stvaraju dobra vremena, dobra vremena stvaraju slabe muškarce, slabi muškarci stvaraju teška vremena.“ Pa vi sad dokonajte, muškarčine, kakvi ste i u kakvom vremenu živimo.
NE PROPUSTITE
