Henri Kisindžer, jedan od najznačajnijih mastermajndova savremenog sveta, koji je neko vreme gospodario njegovim strateškim ravnotežama i neravnotežama, jedared je rekao da je nuklearna era strategiju pretvorila u odvraćanje, a odvraćanje u puko filozofiranje.
Prevedeno na jednostavan srpski jezik ovo znači da niko zapravo ne zna kako bi izgledao eventualni nuklearni konflikt i kakve bi bile njegove konačne posledice, te o tome možemo samo „filozofirati“ i teorijski naklapati. Ovo je stoga što nijedna država sveta pojedinačno, a ni čitav svet u globalu nemaju iskustvo takvog konflikta, jer je do sada jedina upotreba nuklearnog oružja bila bacanje nuklearnih bombi na Hirošimu i Nagasaki krajem Drugog svetskog rata, što zapravo nije bio nuklearni konflikt, već je jedna sila koja je raspolagala takvim oružjem upotrebila to oružje za obračun sa silom koja to oružje nije imala.
No, od tada je proteklo mnogo vode, te su se u međuvremenu i druge države „nuklearno opremile“, ali srećom do sada nisu potezale obarače jedna na drugu u ovom smislu. Najbliže potezanju „nuklearnog obarača“ smo bili 1962. godine usled čuvene Kubanske raketne krize, kada je jedna supersila razmestila svoj strateški arsenal u predvorju druge, a druga joj uzvratila istom merom. Taj oktobar 1962. je bio najopasniji mesec u dotadašnjoj istoriji sveta, ali srećom tada nije „opalilo“.
Potpisnik ovih redova je u jednoj TV emisiji pred prošlu Novu godinu, upitan kakva će biti 2022. u strateškom smislu, rekao bukvalno da će to biti najopasnija godina po svetski mir i bezbednost od 1962. i Kubanske raketne krize. Nažalost, to se obistinilo, te je ovo nesumnjivo najopasnija godina upravo od tada, jer su sile ponovo potegnule „nuklearni argument“.
Na sreću, zasad samo u vidu potencijalnog argumenta u aktuelnom svetskom strateškom pokeru, bez konkretnih akcija, osim onih ograničeno pripremnih, ali podižući ulog u ovom globalnom pokeru na najviši nivo. Stoga će ovaj oktobar nesumnjivo biti najopasniji mesec ove najopasnije od svih godina, što je potpisnik ovih redova tvrdio u jednoj drugoj TV emisiji na samom početku meseca.
Nažalost, to se ponovo obistinilo, jer se u međuvremenu desio napad na Krimski most i ruski radikalni odgovor na tu akciju, te smo se tako zatekli usled potencijalno „crvenog oktobra“.
Konačno, poslednjim akcijama je rat u Ukrajini ušao iz prve, pripremne faze, u kojoj su se ispitivali odnos snaga, reakcije i refleksi, u drugu fazu, u kojoj se krenulo u otvoreno sirovo „obaranje ruku“. Da li će puknuti sto ispod onih koji obaraju ruke, veliko je pitanje na koje se ne može trenutno dati konačan odgovor, ali se precizno može reći da će ovaj oktobar i period otprilike do malo preko sredine novembra biti najopasniji period ove opasne godine.
Upravo je počela velika nuklearna vežba NATO nazvana „Postojano podne“, a maltene u isto vreme će biti održana i ruska nuklearna vežba „Grom“. To potvrđuje sve što smo ovde pisali i do sada prognozirali. Pravo je vreme da se suzdržimo od daljih prognoza, jer su ulozi u trenutnom strateškom pokeru toliko podignuti da je trenutno tišina primerenija od nekog površnog „filozofiranja“.
(Autor je Predsednik Foruma za strateške studije (FORST))
