U jednom od svojih, tada još uvek ne tako čestih, autorskih tekstova u vreme kada je bio prvo potpredsednik vlade Srbije, popularni PPV, Aleksandar Vučić je konstatovao da su Srbi jedini u Evropi prespavali pad Berlinskog zida i da je sada vreme da Srbija, nakon 20 godina, sagleda svoje greške i promeni odnos prema Evropskoj uniji, u koju mora ući što pre. Osim zanimljive činjenice da se ovaj tekst pojavio u listu Danas, s kojim predsednik sada ima, moglo bi se reći, ne tako prijateljski odnos, ovde treba obratiti pažnju da još nekoliko stvari.
Predsednik Srbije, tada PPV, kaže da smo „mi, valjda, jedini koji su prespavali pad Berlinskog zida ili uopšte nisu razumeli političke i ekonomske procese koji su se valjali Evropom i svetom“. Na stranu sada što ta rečenica nije uopšte tačna, nisu Srbi ti koji nisu shvatili šta se u Evropi desilo i šta će se tek desiti, nisu Srbi ti koji nisu prepoznali važnost Evropske unije i shvatili da je Srbiji mesto isključivo tamo i nigde drugde nego tamo, nego to nisu shvatile političke elite toga vremena, koje su, zanimljivo, bile prilično slične ovim današnjim, a u pojedinim slučajevima i iste. Vučić je u tom tekstu mnogima u Srbiji, ali i u međunarodnoj zajednici, dao upravo signal koji su čekali - da Srbija sada ima vlast koja prepoznaje važnost članstva u Evropskoj uniji, spremna je na bolne poteze koje treba da učini i da će biti pouzdan i stabilan partner Evropi. I nije vredelo govoriti tada da „vuk dlaku menja, ali ćud nikako“, da su u pitanju prazne reči i još praznija obećanja, da je nemoguće i lakomisleno verovati u takve najave. Svako je u tom tekstu video ono što je želeo i Vučić je preko noći postao poželjan partner mnogim ljudima koji su uvek verovali u evropsku budućnost Srbije, garant evropeizacije i demokratizacije zemlje i upravo ona promena koja nam je trebala da bi Srbija postala deo evropske porodice.
Ovih dana ove predsednikove reči zvuče aktuelnije nego inače. Zvuče tako zbog najava iz Evropske unije da bi Srbija zbog svoje vizne politike mogla da izgubi bezvizni režim. Zvuče tako zbog sadržaja izveštaja o napretku koji je čak i nepovoljniji nego inače. Zvuče tako zbog povratka poznatih priča o tome kako je Evropska unija puna neprijatelja koji nas pritiskaju, od nas stalno nešto nepošteno zahtevaju, izmišljaju nove zahteve i rade protiv nas. Zvuče tako zbog stalnih upozorenja koja se odnose na nerazumno odbijanje Srbije da uvede Rusiji sankcije i usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije. Na kraju, zvuče tako i zbog toga što Srbija, po svemu sudeći, upravo opet prespavljuje novi pad novog Berlinskog zida, jer se u Evropi upravo to u ovim mesecima dešava, jer su tektonske promene do kojih je došlo nakon napada Rusije na Ukrajinu, pomeranje svega što je do tada bilo poznato u međunarodnim odnosima i posledice koje to ima na evropski kontinent i svetsku politiku slične onima do kojih je i tada došlo, a „Srbi“, kako to predsednik kaže, izgleda opet neće shvatiti šta se dešava i izgleda će sve opet prespavati. Mali problem sa tim spavanjem je i u tome što se za to vreme svet oko nas menja, razvija, dešava, modernizuje i demokratizuje, a mi ovaj put baš i ne spavamo, nego smo svesno i vrlo budno izabrali da budemo na pogrešnoj, agresorskoj, anticivilizacijskoj strani.
