Trudim se da svetsku političku scenu što manje komentarišem. Ne zbog toga što sam loš ili dobar prognozer šta će se dogoditi, već zbog činjenice da je to neodgovorno. Usudim se tek ponešto da prozborim kada prikupim zaista solidnu količinu proverenih informacija. Poseban je problem isključiti emocije i navijačku opredeljenost, koja je svakako kod nas Srba više nego izražena. Neretko se zgrozim kakvi likovi se vucaraju po našim medijima i pružaju navodno stručne analize, a koje se zapravo svode na onu narodnu - što je babi milo, to joj se i snilo. Zapravo, više je to propaganda za neku od strana ili „analiza“ data kroz apsolutno pristrasan pogled.
Podsetiću vas da su mnogi vajni analitičari predviđali propast Rusije i njene ekonomije zbog uvedenih sankcija. Fakat, stanje na terenu je skroz drugačije. Rusija je ojačala svoju ekonomiju, BRIKS se širi, dedolarizacija je lagano otpočela, a suštinski najveća kriza je zahvatila Zapadnu Evropu. Kriza je bazično ekonomska, ali iz nje isplivavaju kroz bizarne povode i sve ostale krize, posebno socijalne, a sve više i međuetničke. Interesantno je da poslednjih dana izveštaji sa ratišta manje stižu iz Ukrajine, a daleko više iz Pariza, Marselja, Liona, Tuluza i ostalih francuskih gradova. Jedna Francuska, okosnica Evropske unije i centar demokratije, došla je do toga da na ulice izvodi oklopna vozila, specijalne jedinice, snajperiste, bori se protiv ljudi koji na nju ispaljuju minobacačke granate i uvodi policijski čas. Ne sećam se da je neko od silnih analitičara to predvideo. Opet, ovi što su krajnje pristrasni za Rusiju, posebno nekadašnji oficiri JNA, koji kao da na Hepiju drugu mladost doživljavaju, nikako ne mogu da objasne kako to Rusija nije već sa tenkovima u najmanju ruku umarširala u Varšavu, pošto je Ukrajinu trebalo da smaže za nedelju dana.
Ukoliko realnost ne prihvatiš u politici, dovodiš svoju zemlju u opasnost da snosi nesagledive posledice. Zato sam kivan na medije kada pozivaju raznorazne stručnjake opšte prakse, jer oni svojim neodgovornim izjavama potpaljuju narod i dovode ga u ozbiljnu zabludu, što se opet reflektuje na stvaranje neracionalnog pritiska na samu vlast bez ikakvog razloga. Recimo, jedni pritiskaju da po svaku cenu uvedemo sankcije Rusiji, dok su drugi spremni da likvidiraju kompletnu vlast ukoliko bi počinila takvu izdaju.
Pre neki dan sam slušao jednog profesora koji daje svoje prognoze da Rusi čim izađu do Odese, odnosno do delte Dunava, kao da je to tek tako i da se samo pukne prstima i ostvari se, gotovo je tada izvesno da možemo da krenemo u oslobađanje Kosova i Metohije. Kao da Rusi samo što nisu stigli do Kladova, pa bi možda bilo dobro već da ih, kad pređu Dunav, dočekamo kao prave oslobodioce sa sve solju i hlebom. Takvi predaju studentima. Opet, ovi drugi su videli u pobuni Prigožina Putinovu labudovu pesmu i već dele Rusiju na pet delova, što je pokazatelj da Srbija koliko sutra mora u NATO. Neki idu dotle i prognoziraju da će jedan deo Rusije tražiti da uđe u NATO. Sve to kad čujete, pročitate, zapravo shvatite kakav javašluk i neozbiljnost vladaju u našem javnom prostoru i koliko je sve to stvaranje ozbiljne konfuzije kod običnog čoveka.
NE PROPUSTITE
