Poštovani prijatelji, svi vi koji ste svih ovih godina zajedno sa svojom strankom u srcu nosili čari pobede, ali u duši i mnogo gorčine jer ste se neretko osetili nepravedno izostavljenim. Svi vi koji volite državu i koji se iskreno za nju borite, kao što se borite i za ideje i politiku koju je utemeljio Aleksandar Vučić. Da, baš svi vi koji ste cepali cipele obilazeći birače na terenu, vi koji ste zdravlje ostavljali po štandovima i koji nikada niste pitali da li je kiša, sneg ili žestoko sunce, vi koji ste trpeli najgore uvrede od naših protivnika, vi koji ste sendvičari, krezubi, prljavi i štrokavi, kako su vam lepili etikete, zapravo svi vi čestiti domaćini koji volite Srbiju, srećnu, naprednu, ekonomski jaku, Srbiju u kojoj se radi i zarađuje, Srbiju modernih puteva, fabrika, vi ste ponovo nekako pozvani na najveću moguću mobilizaciju. Teška bitka je pred našom strankom, verovatno nikad teža i verovatno sa ogromnim izgledima da je izgubimo, jer se ogromna sila navalila na nas i koja će pokazati da se koža skupo prodaje, a pravedna bitka uvek isplati.
Sve bitke do sada su nam bile kudikamo lakše jer su bile programske. Mi smo nudili program, drugi nisu nudili ništa osim što su nas primitivno vređali, smatrajući da će tako da nas pobede. Ovog puta bizaran razlog je pokrenuo lavinu ludila i nenormalno organizovanu hajku i napade na nas od kojih je gotovo nemoguće se braniti. Zaista, kako se braniti od suludih tvrdnji da ste krivi za smrt dece u školi u kojoj je psihopata poubijao svoje drugare? Šta da kažete onima koji kao iz rukava izbacuju te besmislice? Šta da kažete bestidnim ljudima koji će, ubeđen sam, vremenom ući u istoriju beščašća jer su svoju pokušaj dolaska na vlast, koji će im verovatno uspeti, bazirali na mrtvoj deci? Šta da kažete onima koji bez trunke sramote otimaju građanima protest? Njima je nemoguće ništa reći, jer kao što je Dučić rekao za Hrvate da oni nisu hrabri zato što se nikog ne boje, već zato što se ničeg ne stide, tako i ova gospoda koja koriste tragediju za njihove političke ciljeve upravo to rade jer se ničeg ne stide. Radije bih pristao da nikada ne budem vlast nego da koristim tragediju za političke ciljeve. No, u tome se ogleda razlika između nas i njih.
Molim vas, dragi prijatelji, da suzbijemo redove. Da stavimo po strani sve ono što nam je unutar stranke smetalo, a bilo je toga koliko hoćete. Imamo i danas raznih koji smatraju da je samo njihova zadnjica važna i čim budemo pali s vlasti, oni će pretrčati na drugu stranu. Ništa strašno, nikada ni nisu bili naši. Ovo je ozbiljna bitka ne samo za našu stranku već je ovo bitka za normalnu Srbiju i ne smemo da ustuknemo pred nepristojnim ljudima. Čak i ako je za neki istorijski momenat otmu, to mora da se dogodi posle žestoke bitke, koja će, ponavljam, biti klica za buduće borbe, kada ćemo ih oterati s vlasti. Zato vas molim da se borimo. Žestoko da se borimo argumentima i istinom. Moramo mnogo više na terenu da budemo, da pričamo s ljudima, da ih pitamo šta im smeta, šta da menjamo. Moramo da budemo uporniji od nečasnih političara koji nam garantuju vešanje, streljanje, zatvor i na svaku njihovu laž da im odgovaramo uporno i smireno argumentima i istinom. Molim vas da budemo strpljivi i da pozivamo Srbiju na ujedinjenje, koje nam je preko potrebno. Živela Srbija!
NE PROPUSTITE
