Čim je Ljilja Smajlovićka strmopižđena s pozicije Politikinog glodura - namerno ne pišem „glodurke“ jer Smajlovićka ne voli „rodno senzitivni jezik“ - obavestio sam javnost da ću zažaliti za njom i da ću je praviti od blata.
I tako je i bilo. Nije Smajlovićka čestito ni izašla iz kancelarije, a Politika je počela da spada na sve niže grane, da bi tu nedavno spala na agitpropovski nivo posleratnih novina za odstrel „Mladi borac“, koje je uređivao Dobrica Ćosić i koji je denuncirao neprijatelje radnog, dočim Politika plajpiči neprijatelje nebeskog naroda.
Čim u novinama vidite naslove „Ko to (obično ‘potura’)“, „Kome to (najčešće ‘smeta’)“, „Koga to (u datom slučaju ‘izbezumljuju’)“, znajte da to nisu novine, nego propagadno smeće. Prekjuče sam, recimo, na Rotopalankinom portalu ugledao naslov „Koga to izbezumljuju grafiti i refreni „Kad se vojska na Kosovo vrati“ iz pera određenog Ozrena Milanovića. (Jebala je Politika čvorka kad taj postane glodur.) Još pre nego što sam stisnuo zube i pročitao podnaslovni tekst - što me je stajalo popriličnih napora - zapitao sam se koga to Rotopalankino piskaralo zajebava? Evo zašto sam se to zapitao. Zato što pomenuti grafiti, refreni (i murali) naprosto nikog - uključujući mene - uopšte ne izbezumljuju. Malo ko ih uopšte primećuje. Posle dva dana se stope sa ambijentom. I to je to.
Sasvim je druga stvar što to ne primećuje nadležna državna služba, koja bi morala znati da zakon zabranjuje žvrljanje po zidovima, a da se murali moraju oslikavati sa odobrenjem gradskog sekretarijata za već nešto. Naravno, kao i u mnogim drugim situacijama, zakon ne važi za patriote. Pa ne možete postavljati pitanja o lopovlucima dok Hilandar gori itd.
Malo posle se zapitah: zar grafit „Kad se vojska na Kosovo vrati“ ne bi imao više efekta da je, umesto u Beogradu i po srpskim kasabama, oslikan na glavnoj prištinskoj ulici. Pa valjda bi Kosovari trebalo da strepe od povratka srpske vojske. Ovako, na srbijanskim fasadama, srpska vojska puca iz prazne puške.
Prrelazimo na meritum stvari. Aboliram crtače i konzumente grafita i murala. Oni su dno jednog mnogo većeg ledenog brega (od govana). Pasivno-agresivno stanje duha koje ispisuje grafite i crta murale ne dolazi „odozdo“, iz naroda, nego je indukovano „odozgo“, iz redova nacionalističke kulturne elite, narikača i plačipički koji grade karijere opisujući narodna stradanja (i pripremajući sledeća; radovi su u toku).
Počev od Ćosića - koji je od komunističkog komesara avanzovao u narodnog tribuna - preko sastavljača cenovnika srpskih i legiona njihovih zanosača muda, zaključno sa komandantom Legije staraca (čitaj: k***ca), ta čemerna ekipa od početka osamdesetih naovamo neprestano truje javnost resantimanima, ojađenošću, izolacionizmom i samoprecenjivanjem. I njih aboliram. Javnost koja nasedene na te priče zaslužuje sve što je snađe.
NE PROPUSTITE
