U prošloj kolumni smo opisali kako je iranski napad „nebeskom artiljerijom“ na Izrael pre desetak dana bio pre svega pokazivanje mišića, odnosno upozorenje da će svaki napad, poput onog na iranski konzulat u Damasku, u kojem je stradao najvažniji iranski general u regionu, biti uzvraćen. Izveden je školski, najavljen je džentlmenski, taman da izraelska protivvazdušna odbrana, pojačana saveznicima, može da se spremi. Konačno je lansirano 185 dronova, 36 krstarećih raketa i 103 balističke rakete, prava kiša čelične nebeske artiljerije, koju je Izrael uglavnom poskidao, uz malu asistenciju Amerikanaca, Engleza, Francuza, Jordanaca i Saudijaca. Iako je Izrael ustvrdio da je oborio 99% te nebeske artiljerije, prvenstveno kako bi svom javnom mnjenju uterao mir i spokoj, svaki malo bolje obavešteni profesionalac zna da je to nemoguće čak i za jednu od najboljih protivvazdušnih odbrana na svetu kao što je ona izraelska. Realan rezultat je bio između 85% i 95%, što znači da su neke iranske rakete i dronovi „prošli“ i napravili štetu tamo gde je već trebalo da je naprave.
Nakon toga je profesionalcima svih strana i boja bilo jasno da će Izrael uzvratiti, jer naprosto mora, budući da bi inače pokazao slabost, a ona se u strateškim poslovima ne pokazuje nikada, čak ni onda kada ste realno slabi, što je ipak trenutno nerealno da se kaže za Izrael, strah i trepet Bliskog istoka od svog osnivanja. I Izrael je konačno uzvratio upravo onako kako su očekivali svi obavešteni profesionalci sveta - sofisticirano i dozirano - baš onako kako su mu odobrili saveznici, koji su opet o svemu tome mudro ćutali, jer o tim stvarima se ne govori javno. Čak ni sam Izrael nije potvrdio da je on pustio dronove u centralnu iransku oblast Isfahana, te veoma mudro nije izveo akciju otvoreno pod svojom zastavom kako bi i samom Iranu pružio priliku da ostane miran, jer bi bilo kakvo otvoreno hvaljenje tom akcijom nesumnjivo bilo shvaćeno kao provokacija i opet bi nužno izazvalo iranski odgovor. Izrael je svojom akcijom tek poslao poruku da zna šta se dešava tamo gde je gađao, tamo daleko u centralnom Iranu, i da zna šta se tu razvija, pri čemu je gađao kratkometnim dronovima, šaljući signal da je tu negde blizu i da drži iranska najsofisticiranija postrojenja na nišanu. Baš kao što je i Iran prethodno pokazao da drži Izrael na nišanu kišom nebeske artiljerije. Baš kao što je i Izrael pokazao pre toga, započinjući ovaj najnoviji niz odmazdi gađanjem iranskog konzulata u Damasku, da drži na nišanu važne iranske operativce u ovom nemirnom regionu peska i krvi. Sve prethodne akcije su bile tek pokazivanje mišića i zuba i ne više od toga. Svaki dobro obavešteni profesionalac sveta dobro zna čime zaista raspolažu Izrael i Iran, dve najjače regionalne vojske i dve vojske koje su među jačim svetskim, da ne licitiramo sada ko je na kojem mestu na toj večnoj listi snage. Svi se tu dobro poznaju i svi dobro znaju šta ko ima. Zato ne idu dalje u ovom momentu od ove igre pokazivanja mišića i zuba, nadgledani i raspoređeni u razne ravnoteže od još uvek glavnog svetskog strateškog supervizora - Sjedinjenih Američkih Država. Nije to nikakva garancija da se neće ići dalje, ali jeste garancija da se u tome neće žuriti ni hitati, već će se dobro razmišljati o svakom sledećem potezu.
Jer svi znaju da ih na nišanu drži neko jači i sposobniji.
