Tri nedelje je, otprilike, do izbora, a nikakve kampanje nema!
Analitičari opozicione provenijencije kažu da je za to kriva neobična konstelacija planeta, usled koje se Uskrs nadovezao na Prvi maj, a i Đurđevdan se namestio zgodno, pa je bilo teško odoleti izazovu da se tih desetak dana ne ode na neko lepo putovanje. Pola Zanzibara i Sejšela išarano grafitima „Dole Vučić“...
Jedini koji po pitanju izbora nije prestajao da nešto mrljavi je Savo Manojlović.
On je prošle nedelje izveo performans - nasilno je upao u opštinsku zgradu na Novom Beogradu, navodno da bi razgovarao s predsednikom opštine o overivačima spiskova za kandidaturu. Narednog dana, članovi njegovog pokreta isto to izveli su na Čukarici.
Reč je o režiranim i isforsiranim incidentima u kojima se kuca na otvorena vrata. U ovom slučaju, predsednik opštine Novi Beograd nije bio u zgradi, ali je Savo po svaku cenu hteo u njegov kabinet. Na Čukarici, opet, aktivisti Manojlovićevog Kreni-promeni znali su da su zaposleni u opštini na dočeku Si Đinpinga, ali su hteli da baš tada razgovaraju s njima... Narednih dana svakako ćemo biti svedoci sličnih akcija, jer Savo Manojlović pokušava da se biračima proda kao zaštitnik građana pred vlastima, neko ko „ume s režimom“.
Njemu se jednom posrećilo da je pokrenuo proteste protiv Rio Tinta baš u vreme kad je zabrinutost javnosti za životnu sredinu - sticajem raznih okolnosti, ozbiljnijih od demagoškog narativa Kreni-promeni - bila na vrhuncu. Vlada je tada donela odluku o prekidu saradnje sa ovom kompanijom, a Manojlović je zaslugu za to pripisao sebi. Ali nije problem u tom jeftinom marketinškom triku, nego je novopečeni lider opozicije i poverovao u to.
Prepun sebe - treba videti kako se predstavlja na internetu - poverovao je da mu je, uz „urođenu pamet i harizmu“, dovoljno znanje stečeno na onlajn kursu o oblicima građanskog otpora pa da zapliva političkim vodama Srbije, a da se ne stidi što nikakav politički program nema. Šta mi znamo o njegovim pogledima na kosovski problem, kroz koji se prelama čitava naša i unutrašnja i spoljna politika - od sankcija Rusiji do evrointegracija? Ništa! A Savo je, nota bene, rođen u Prištini!
Ni njegova ambicija, međutim, nije dovoljna da poništi aksiom da se u istu reku ne može ući dva puta. Vreme Otpora i marketinških dosetki je prošlo. I ima još nešto što izmiče ovom nekadašnjem umiljatom jagnjetu - stipendisti Vlade Srbije, rotarijanaca i nemačke fondacije „Konrad Adenauer“: Otporaši kojima se divi imali su čitav spektar metoda i akcija. On, Savo Manojlović, zna samo za ometanje saobraćaja.
Ove najnovije akcije vezane za izbor gradonačelnika Beograda i ukupno njegovo delovanje na javnoj sceni, sve to podseća na švalera koji je jednom davno u svom selu zaveo neku nesrećnu šiparicu dosetkom „zašto dama sedi sama“ i sada tu foru koristi u velikom gradu, očekujući da mu sve žene uskoče u krevet.
Ali razni zavodnici prošli su kroz ovaj grad, a devojke se nisu libile da im odbruse „beži, bre...“
Pre ili kasnije, recimo 3. juna ujutru, i takvi moraju da se probude iz svog sna. I da vide da su sami u krevetu... N. N.
