Možda odred od stotinak mladih u zelenim uniformama, s crvenim fesovima i grbom Sandžaka na ramenu i jeste performans, kako su to poručili organizatori „pohoda na Hadžet“ pre dva dana. Jer niko od državnih zvaničnika nije našao za shodno da osudi ovo okupljanje, koje mnogo više liči na nukleus nečeg pretećeg i militantnog nego na odavanje pošte Bošnjacima streljanim pre 70 godina. Ali tako funkcionišu stvari u našoj državi, i to nije ništa novo. Međutim, neko „bitan“ bi u ovom slučaju morao da reaguje jer marš muftijine vojske, kako su ovu formaciju već prozvali u Novom Pazaru, uz povike da korača „muslimanska milicija“, nije performans i nema veze s tradicijom. Jasno je da se radi o čistom ekstremizmu i političkoj zloupotrebi osećanja stanovnika Sandžaka kako bi se prikupio još neki poen, ali problem bi u perspektivi mogao da bude mnogo veći. Ima tu posla i za službe bezbednosti, pošto se zna da se sa ovih područja mladi ljudi vrbuju za rat u Siriji. Takođe, zabrinjavajuće je i približavanje Muamera Zukorlića i Ugljaninove SDA, što Sandžaku, jasno je, ništa dobro ne može da donese. Zato, da se ne bismo iznenadili kad jednog dana - a on može da dođe brže nego što mislimo - stigne zahtev za otcepljenje Raške, mora da se kaže: „Dosta je!“ i da se zelene uniforme u Pazaru najozbiljnije shvate.
