Projekat Ušakova je privukao pažnju sovjetske vojske, koja je dala zeleno svetlo za realizaciju. Kako piše britanski časopis News Scientist, naučnik je nad podmornicom-amfibijom radio od 1934. do 1938. godine. Projekat je tek 1937. odobrio profesor Vojne komisije za naučna istraživanja (NIVK), šef katedre za taktiku borbenih sredstava Leonid Gončarov: "Poželjno je da se razvoj projekta nastavi da bi se videlo da li je zaista izvodljiv“, napisao je profesor.
Avio-podmornica je postepeno dobijala konačan izgled i "sadržaj“. Aparat je više ličio na avion nego na podmornicu. Oklopna mašina teška 15 tona sa tročlanom posadom bi teoretski u vazduhu razvijala brzinu do 200 km na sat, sa daljinom leta do 800 km. Pod vodom bi se kretala brzinom od 3-4 čvora, zaranjala bi na dubinu od 45 metara, i mogla da pod vodom pređe rastojanje od 5-6 kilometara. Krila i rep bi bili izrađeni od čelika, dok su plovci trebali da budu od duraluminijuma. Ušakov je zamišljao da se ti plovci kroz posebne ventile pune vodom kada avio-podmornica zaranja pod vodu. Leteća podmornica bi bila prekrivena posebnoj bojom i lakom da bi se izbegla korozija u morskoj vodi. Što se tiče oružja, predlagalo se da se ispod trupa postave torpeda.
Podmornica bi našla neprijatelja, približila mu se, izranjala, to jest poletala i iz vazduha nasrtala na svoju žrtvu, raketirala je, odnosno torpedirala. Zatim bi ponovo zaranjala i tražila novu žrtvu. Bilo je predviđeno i korišćenje podmornice za prevladavanje minskih polja oko neprijateljskih baza. Podmornica-amfibija bi mogla da preleti ta minska polja, uništi bazu, a zatim da ponovo preskoči mine i mirno plovi kući. Autori projekta su smatrali da su za osiguravanje morske površine prečnika do 15 kilometara potrebne tri takve leteće podmornice. 10. januara 1938. projekat je ponovno razgledala druga komisija NIVK-a. Svi su shvatali da je on daleko od ostvarenja i da će na realizaciju biti bačena ogromna sredstva, a rezultata možda i neće biti. Komisija je iznela niz ozbiljnih primedbi, izrazila sumnju da je Ušakovljev avion zaista u stanju da se iz morskih dubina vine u nebo i usput potopi neki brod. Uprkos čitavom vojnom potencijalu, projekat je zamrznut i privremeno klasifikovan kao tajna.
Neki izvori, poput časopisa Life in Russia, navode da je 1943. godine šef NKVD-a Lavrentij Berija naredio da se nastavi rad na ovom projektu, i navodno su 1947. godine izvedena testiranja podmornice. Međutim, te informacije nisu potvrđene. Jedino što sigurno znamo je da se plovila ni jedne ratne mornarice na svetu nisu susrele sa eskadrilom sovjetskih letećih podmornica.
Kurir.rs/Russia beyond
Foto: Youtube screenshot
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
SILA 12. epizoda: Kako je izgledao prvi sovjetski vojni avion?
