Hiljadama godina je civilizacija zavisila od ove nabujale reke, sezonske poplave značile su život Egiptu otkako postoji pisana istorija, ali sada se sve menja.
Kako piše BBC, kiše u Etiopiji znače sve za Nil. Čak i danas te kiše su odgovorne za više od 80 odsto vode koja na kraju završi u Sredozemnom moru, ali kiše više ne padaju kao nekad. "Sve je postalo jako nestalno. Ponekad ima više kiše, ponekad manje, ali uvek je različito", kaže je za BBC Lakemariam Johan Vorku, klimatolog na univerzitetu Arba Minč.
Jednom kad kiše padnu, znatno su jače i povlače sa sobom milijarde tona etiopskog tla svake godine. Tlo koje stvara probleme branama i smanjuje obradive površine. Sve više ljudi stvara začarani krug zato što ljudi seku drveće da stvore više obradive površine, a upravo to drveće je sprečavalo ispiranje tla.
Kako se spuštate obalom Nila nailazite na prave međunarodne probleme. Etiopija gradi ogromnu hidroelektranu dugu nekih dva kilometra i jednom dovršena trebala bi da generiše sedam gigavata. Međutim, Egiptu je to egzistencijalna pretnja zato što 95 odsto vode za apsolutno sve potrebe čitave države, od pranja suđa do navodnjavanja poljoprivrednih površina, dolazi iz Nila.
Sporazumom iz 1959. godine odlučeno je da sva voda iz Nila pripada Egiptu i Sudanu, ali Etiopija i ostale države sada pokušavaju da izmene uslove dogovora zato što, s pravom, tvrde da je dogovor ostatak kolonijalnog doba kada oni nisu imali gotovo nikakav uticaj na sopstvenu sudbinu.
Egipat, razumljivo, ne želi da im tamo neka Etiopija prekine dovod vode koja život znači. Službeni Kairo je čak pretio ratom, a ni Etiopljani nisu ostali dužni.
I onda dođemo do gradova. Megapolisa za afričke prilike. Na ušću Belog i Plavog Nila smestio se Kartum, grad od nekih pet milijuna stanovnika, podeljen rijekama na tri dela gde infrastruktura jednostavno ne prati rast broja stanovnika i to se oseti u svim delovima života.
Kanalizaciona mreža nije porasla već decenijama, deponije otpada gotovo su nepoznat pojam, a da ne pričamo o fabrikama koje svoj toksični otpad jednostavno bacaju u reku. Možda i najgori primer je fabrika municije koja nema filtere nego sav otpad baca u reku.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR VESTI UŽIVO: NESTALO BOGATSTVO! Evo čega sve nema u vili Mir od kada su u nju ušli Sloba i Mira
