To je termin koji priziva sećanje na pad Berlinskog sida, ujedinjenje porodica i raspuštanje vojski.
Obe Koreje su više puta pozvale na mirno ujedinjenje i zajedničko marširanje pod zastavom jedinstva na nedavno održanim Zimskim olimpijskim igrama. Ali na poluostrvu zaključanom u konfliktu 70 godina, ujedinjenje je koncept koji je komplikovan i posmatra se kao nerealističan, bar u Južnoj Koreji, kažu analitičari.
Južna Koreja je postala glavna ekonomska sila sa naprednim društvom i živom demokratijom – Severna je, s druge strane, osiromašena, izolovana zemlja, sa malo ličnih sloboda, koju pod ključem drži dinastija Kim.
Za razliku od Istočne i Zapadne Nemačke, koja se ujedinila 1990, podela Koreje je zasnovana na građanskom ratu koji ostaje nerešen. Dve zemlje nikada nisu potpisale mirovni sporazum da okončaju sukob i tek treba da zvanično priznaju jedna drugu. Ove nerešene podele su razlog zašto su traženje mira i nuklearnog razoružanja vrhunski prioriteti južnokorejskog predsednika Muna Džae-ina, koje će izneti u petak na samitu severnokorejskom lideru Kimu Džong-unu.
Ne očekuje se da će se na samitu naširoko diskutovati o ujedinjenju, koje je bilo ključna tema sa prethodna dva sastanka održana 2000. i 2007.
"Ako nema mira, nema ni ujedinjenja", kaže Mun Čang-in, specijalni bezbednosni savetnik južnokorejskog predsednika.
Južnokorejski lideri su u prošlosti zasnivali svoje planove o ujedinjenju na pretpostavci da će se severnokorejski autoritarni režim srušiti i da će ga Jug apsorbovati. Ali, Južna Koreja je pod liberalnim predsednikom Munom omekašala svoj pristup, piše “Juronjuz”, stavljajući akcenat na mirnu koegzistenciju koja bi mogla dovesti do ujedinjenja.
Javna podrška za ujedinjenje je opala u Južnoj Koreji, gde 58 odsto ljudi vidi to kao neophodno, dok je u 2014. to smatralo skoro 70 odsto stanovnika. Severnokorejci na obe strane granice pružaju veću podršku ujedinjenju, sa više od 95 odsto glasova izbeglica na Jugu.
Obe Koreje su uvrstile ujedinjenje u svoje Ustave, a Severna je istakla da je to “vrhunski zadatak nacije”.
Preminuli lider Severne Koreje Kim Il-sung predložio je 1993. program ujedinjenja u 10 tačaka, koji je podrazumevao otvaranje granica a ostavljanje dva sistema i njihovih vlada netaknutima. Međutim, dve strane nailaze na probleme čak i na manjem nivou. Nedavno nisu uspele da se dogovore o programu koji bi omogućio razdvojenim porodicama da komuniciraju međusobno.
Južna Koreja se plaši da Kim sakuplja nuklearno oružje radi kontrole poluostrva - Mun Džae-in
Nepoverenje je duboko. Neki Južnokorejci i Amerikanci su ubeđeni da je Kim Džong Un sakupio ogroman nuklearni arsenal u okviru dugoročnog plana da kontroliše poluostrvo. Pjongjang je, s druge strane, zabrinut da je američko vojno prisustvo u južnom susedu invazivna sila s namerom da svrgne Kima.
Glavna prepreka ujedinjenju je možda sam Kim Džong-un, za kojeg analitičari kažu da nije baš motivisan da prihvati kompromise potrebne za mirno ujedinjenje, a malo je verovatno da će južni sused pristati na dogovor koji omogućava Kimu smislenu kontrolu.
"Dugoročno gledano, napuštanje oštrijih poziva na puno ujedinjenje bi moglo omogućiti dvema Korejama da poprave odnose", rekao je Majkl Brin, autor nekoliko knjiga o Koreji.
Kurir.rs/Euronews
Foto: Profimedia AP
NE PROPUSTITE
