Moraju da se bore protiv temperature koja često pada daleko ispod nule, visinske bolesti koja neretko može završiti i smrću, ali i uvek prisutne opasnosti od prehlade. Više od 200 leševa morbidni je podsetnik na opasnosti uspona na najviši vrh Himalaja.
Verovatno ne čudi, dakle, da ljudi koji se penju na planinu kroz smrtonosnu zonu ne razmišljaju previše o jednom konkretnom pitanju: Šta bi trebalo da radimo sa svim tim fekalijama?
U otprilike dva meseca koliko je potrebno za uspon na Everest, prosečni alpinista će da proizvede gotovo 30 kilograma izmeta. Ove sezone, domari koji rade na Mont Everestu preneli su 14 tona otpada iz baznog logora i drugih mesta. Spušten je u zemljane jame na Goraku Šepu, smrznutoj dolini jezera u blizini sela na nekih pet kilometara iznad nivoa mora.
Ako se ne rukuje ispravno zamrznute fekalije će godinama zagađivati jedno od sedam prirodnih čuda sveta. Kao što je Grajson Šafer, urednik Autsajd magazina, napisao u kolumni za Vašington post 2012: "Vrhunac je postao fekalna bomba, a nered se postupno diže prema baznom logoru".
To je problem dobro poznat Geriju Porteru. On je penzionisani inženjer koji je 2003. godine uspeo da se popne na nekih šest kilometara visine pre nego što su ga olujni vetrovi naterali na odustajanje od uspona. Proveo je dobar deo vremena posle odlaska u penziju razmišljajući o Everestu, i kako ga očistiti.
U otprilike dva meseca koliko je potrebno za uspon na Everest, prosečni alpinista će da proizvede skoro 30 kilograma izmeta. Ove sezone, domari koji rade na Mont Everestu preneli su 14 tona otpada iz baznog logora i drugih mesta. Spušten je u zemljane jame na Goraku Šepu, smrznutoj dolini jezera u blizini sela na nekih pet kilometara iznad nivoa mora. Ako se ne rukuje ispravno zamrznute fekalije će godinama da zagađuju jedno od sedam prirodnih čuda sveta.
"Everest je životni san za većinu planinara. Ali uzbuđenje narušava činjenica da smo ga stvarno uneredili", rekao je Porter. "Zaista imam osećaj da Everest zaslužuje bolje od toga, i to je moja odgovornost jer sam alpinista." Njegovo rešenje za ono što on naziva potencijalnom noćnom moru za okolinu je jednostavno: Koristite dajdžestor bioplina da se izmet planinara pretvori u nešto korisnije. Dajdžester bi proizvodio gnoj i metan, bioplin koji se može koristiti za kuvanje hrane i grejanje domova.
Vhol Fuds koristi sličan sistem za smanjenje otpada hrane. Zapravo, sprava koji Porter želi da pravi neće se mnogo razlikovati od uređaja koji se prodaju na internetu: Veliki nužnik koji može da drži vodu, ljudski otpad i anaerobne bakterije, proizvodiće gnojivo i metan. Tu je, međutim, prepreka veličine čitave planine. Bakterije ne funkcionišu na vrlo niskim temperaturama. I u mnogim delovima Mont Everesta živa se ne diže iznad tačke smrzavanja tokom cele godine.
Tako je Porter, čovek koji je proveo karijeru kao inženjer, ali koji je želeo da ima značajan izazov u penziji, pronašao problem koji će rešiti: Kako održavati dajdžestor na optimalnoj temperaturi koristeći samo jednostavne materijale dostupne na planini? Zamišljeni uređaj nešto je između uređaja za pročišćavanje otpadnih voda i džinovskog termosa, dajdžestora, zakopanog u zemlju i okruženog temperaturnom izolacijom.
Povrh toga, kooperanti će izgraditi osnovnu kolibu koja će zadržati elemente i zadržati temperaturu iznad relativno normalnih 20 nivoa. Solarni paneli će da se koriste za prenos temperature u dajdžester i baterije koje će da se koriste za noćno grejanje. Ako zvuči jednostavno, tako je i dizajnirano. Ako je dajdžester previše komplkovan za upravljanje, ili rezervne delove moraju da dobijaju s drugog kraja sveta, uređaj neće trajati.
A cilj je predati uređaj na upravljanje i održavanje vlastima Nepala. Porter je izjavio da je njegova grupa Mout Everest Biogas Prodžekt dobila odobrenje nepalske vlade za izgradnju dajdžestora, uz blagoslov desetina planinara koji su pokušavali da osvoje Everest, a ne da ga zagade.
Kurir.rs/Vajs
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
