Prvi put se pojavila 5. decembra i četiri dana kasnije je nestala. Međutim, nakon razilaženja umrlo je 12.000 ljudi a oko 150.000 završilo u bolnicama.
Nekoliko godina kasnije izglasani su znatno rigorozniji zakoni o zagađenju vazduha, ali same uzroke niko do sada nije rasvetlio. Zato su Renji Zang i njegov tim istraživača krenuli da istražuju i otkrili da je azot-dioksid hemijski reagovao sa relativno benignim sumpor-dioksidom i nastala je smrtonosna sumporna kiselina.
"Već duže vreme je poznato da su sulfati veliki deo magle, a čestice sumporne kiseline nastale su iz sumpor-dioksida koji je izlazio iz dimnjaka kuća i termoelektrana na ugalj", ispričao je Zang, a prenosi Business Insider.
Napomenuo je i da do sad nije bilo potpuno jasno kako je sumpor-dioksid postao sumporna kiselina. Otkrili su tačne mehanizme hemijskih reakcija i
Zang kaže da je veliku ulogu igrala prirodna magla endemična za London i ušće reke Temze. Zbog relativno velikih čestica, hemijske reakcije lakše su se događale. Slične količine zagađenja događaju se i u Kini, ali do sada nije zabležen sličan slučaj smrtonosne magle. Zang to objašnjava velikom količinom veštačkih đubriva koje Kina koristi. Zajedno sa gustim saobraćajem to dovodi do velikih količina amonijaka u atmosferi.
Amonijak neutralizuje čestice sumporne kiseline što spašava Kineze od masovnog umiranja kakvo je pogodilo London 1952. godine. Istraživači se sada nadaju da će razumevanje uzroka smrtonosne londonske magle pomoći i ostalim gradovima da se uhvate u koštac sa vlastitim zagađenjem.
"Verujemo da smo i kineskim gradovima dali neke ideje kako da poboljšaju kvalitet vazduha", rekao je Zang.
(Kurir.rs/Express.hr/Foto: Profimedia)
