"Amerika će biti poplavljena, kataklizma će zadesiti Francusku…ali zapadni Sibir će opstati! Ovo je mesto gde će nići novi život!", govori jedna od stanovnica sela.
Ljudi ovde veruju u mnoge stvari, na primer da ovdašnje jezero ima isceliteljske moći i kristale koji ljude štite od svih vrsta katastrofa.
Svake godine selo poseti oko 40.000 turista. Neki dolaze samo da se odmore, a drugi da isprobaju natprirodne moći jezerske vode i okoline. "Slična mesta nikla su u našoj zemlji tokom 80-ih i 90-ih, naročito nakon urušavanja SSSR-a.
U stvari je to bila reakcija ljudi na veliku krizu u kojoj se našla tih godina naša zemlja", kaže Aleksander Seleznkev, stariji istraživač sa Instituta za arheologiju i etnografiju. Danas postoje desetine takvih mesta po celoj Rusiji. "Mogao bih reći da je to danas postao moćni trend u razvoju naše zemlje", tumači Seleznjev.
Ali šta zapravo stoji iza svega i šta tera ljude da odlaze na takva mesta? Kako arheolog Boris Melnikov, sve je počelo tokom 90-ih kad se u novinama pojavio tekst o pet jezera. "Kako je pisalo, nastala su nakon pada meteora koji se raspao u pet delova i tako je stvoreno pet bazena koji su se ispunili vodom. 'Ako zaplivate redom u svih pet jezera, to će vas izlečiti od svih bolesti', pisalo je u tekstu i ljudi su počeli u to da veruju. I malo, pomalo počeli su da stižu turisti u potrazi za izlečenjem", govori Melnikov. "Kažu da je dno jezera od plave ilovače koja ima lekovite moći. Treba je samo naneti na kožu", govori žena koja je s ćerkom stigla ovamo da se leči zdravstvene tegobe ili samo preventisati buduće bolesti.
"Ljudi veruju u bajke. Umesto da idu lekarima i veruju u modernu medicinu, oni radije dolaze ovamo i očekuju čuda", govori arheolog Melnikov. Dmitrij Kingerskij, lokalni stanovnik i vodič onima koji dolaze u Okunevo smatra da jezero krije još neka čuda. Reč je o legendi koja kaže da se čarobni kristal krije negde na dnu jednog od jezera. Kristal deluje poput veštačke inteligencije. "Ko ima taj kristal, ima pravo bogatstvo. Taj kristal je čudo. Možete ga pitati što da radim u toj i toj situaciji i daće vam odgovor. Možete ga i zamoliti da učini nešto za vas. On je nešto poput supernaprednog pametnog telefona", uveren je Dmitrij. Kaže da stotine ljudi dolaze ovamo upravo u potrazi za tim čarobnim kristalom. "Ulaze u tajgu, rone na dno jezera ne bi li ga pronašli. Sve rade samo kako bi ga se dokopali i stekli neviđenu snagu zbog njegovih čudnovatih moći", govori Dmirij koji već 17 godina vodi po terenu sve one koji traže kristal.
U trenutku kad su novinari BBC-a posetili Okunevo, nisu pronašli kristal, ali ih je Dmitrij doveo do dvojice lokalaca koji svim hodočasnicima rado skuvaju i ponude čaj od biljki koje rastu u prirodi. I stanovnica Okuneva Lena Šamsutdinova kaže da još niko do sad, bar koliko ona zna, nije pronašao čarobni kristal. "Da, mnogi dolaze, ali ne znam… ne verujem. No, svatko ima svoje razloge…“, govori Lena osmehujući se. Ali, Melnikov, koji već godinama proučava jezera, smatra da je glupo stvari poricati bez da se provere. Ipak, takva mesta su tradicionalno već vekovima privlačila ljude i koja su imala živopisne i nesvakidašnje karakteristike. "U mitologiji ona se zovu večnim objektima. To su obično bile reke, jezera ili pak stene koje se uzdižu iznad njih", govori Seleznikov. I ovde je jedno takvo brdo. Brežuljak Tatar postao je u međuvremenu sveto mesto jer je i kroz istoriju imalo važnu ulogu.
"Već hiljadama godina ovde je bilo groblje", govori Irina Tolpeko, profesorka na odeljenju za etnologiju i antropologiju u Muzeju arheologije i etnologije pri Dostojevski Omsk državnom univerzitetu. "Ono datira iz doba neolita i bronzanog doba. Grobovi su bili jedan nad drugim i tu su pronađeni brojni artefakti iz tog doba. Na vrhu tih grobova bili su sahranjeni ljudi koji su živeli u srednjem veku", govori Tolpeko. Arheolozi su ovde intenzivno radili na iskopinama između 1987. i 2004. godine. Pronašli su više od 30 lokacija i iskopali stotine predmeta koji su služili nekada ljudima pri raznim obredima. Ali, arheološka otkrića danas su uglavnom zaboravljena.
"Ljudi ne dolaze ovamo zbog arheoloških nalazišta. Uglavnom dolaze u potrazi za čudom. Zanima ih samo ezoterija – vanzemaljci, kristali, jezera… Kad im počnemo govoriti o iskopinama i arheološki važnom nalazištu, samo sležu ramenima i kažu ' to nije moguće'. U stvari ih to baš i ne zanima", govori arheologinja. Kao i oni koji su ovde živeli hiljadama godina ranije, ljudi i danas na ovim mestima traže samo mesto gde će doživeti nesvakidašnje iskustvo. Stručnjaci kažu da je to verovatno zato jer ni onda, ni danas ljudi ne mogu da odole lepoti prirode. "Verujem da je reč o drevnom, arhaičnom arhetipu, koji je danas ponovno oživeo i ljudi su ga samo prilagodili i uskladili sa novim vremenima. Nama naučnicima je to nepojmljivo. Mi smo uvereni da postoji razlika između svesti ljudi koji su živeli pre nekoliko hiljada ili nekoliko stotina godina i nas, ali očigledno to nije tako i očigledno smo mi u zabludi", govori Seleznkikov, smejući se.
Ali, lokalni stanovnici misle da postoji još jedan važan razlog zašto i danas ljudi dolaze ovamo u tako velikom broju: "Znate, ovde se živi jednim potpuno drugačijim stilom života nego u gradovima. Ljudi, kad dođu ovamo, postaju druge osobe. Njihova deca ne igraju se više mobilnim i ne gledaju televiziju, nego mogu da grade kule u pesku, plivati i biti u prirodi po cele dane. Slično je i s odraslima", govori jedna od stanovnica ovog čarobnog sela.
Kurir.rs/Express.rs Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
