Nostalgični 19-godišnjak te 1964. godine nije imao dovoljno novca da se vrati kući pa je, shvativši da su mu opcije prilično ograničene, skovao pakleni plan - vratiće se kući sakriven u kutiji u teretnom delu aviona.
Sada, više od pola veka posle putovanja koje je uzbudilo javnost, Robson se nada da će stupiti u kontakt sa dvojicom Iraca, Džonom i Polom, koji su ga spakovali u kutiju i poslali kući.
"Poslednji put sam razgovarao sa Džonom i Polom kada je jedan od njih ukucavao eksere u drvenu kutiju i pitao me da li sam ok. Rekao sam im da jesam a oni su mi poželeli srećan put. Voleo bih da ih opet vidim", ispričao je Robson CNN-u.
Robson je radio kao kontrolor u autobusu u Velsu kada se prijavio za posao u Železnici Viktorije, australijske države. Odmah posle svog 19. rođendana, avionom je prešao dug put do Melburna gde je trebalo da počne novi život.
"Bilo je to pakleno putovanje", rekao je Robson koji je tada išao preko Teherana, Nju Delhija, Singapura, Džakarte i Sidneja. "Ali je u svakom slučaju bilo bolje od povratka nazad", dodao je uz osmeh.
Kada je stigao u Melburn, shvatio je da je napravio grešku. Hostel u kome je odseo bio je "pacovska rupa" i pre nego što je i krenuo sa novim poslom, Robson je odlučio da ne želi da ostane u Australiji. Radio je nekih pola godine pre nego što je dao otkaz i pobegao iz hostela. Putovao je australijskim zabitima pre nego što se ponovo vratio u Melburn i zaposlio u štampariji.
Ideja
Uprkos svemu, i dalje je želeo da ode, ali sa platom od 40 dolara nije mogao da priušti kartu nazad od nekih 1000 dolara. Na ideju kako da se vrati kući došao je kada je sa Polom i Džonom, koji su odseli u istom hostelu u kome je bio i on kada je stigao u Australiju i sa kojima se tada sprijateljio, otišao da pogleda sajam trgovine i kada su videli štand britanske kompanije za selidbe Pikfords.
"Imali su natpis 'Možemo da preselimo bilo šta bilo gde'. I ja sam prokomentarisao da bi mogli da presele i nas", ispričao je Robson. Ono što je izrečeno u šali, ubrzo mu je dalo ideju.
Kod australijske aviokompanije Kvantas se raspitao koliko bi koštalo da se pošalje paket u Vels i koja je maksimalna težina i veličina paketa, kao i da li se plaća po preuzimanju ili unapred. Kada je dobio informacije koje su mu trebale, Robson je bio spreman da se vrati kući.
Kupio je drvenu kutiju dimenzija 76 sa 66 sa 96 cm i posle mesec dana planiranja, u nju je ubacio putnu torbu od koje nije želeo da se rastane, jastuk, baterijsku lampu, flašu vode, flašu za urin i čekić kako bi otvorio sanduk kada stigne u London.
Džon i Pol su ga smestili unutra, zakucači kutiju i poslali na aerodrom. Proćiće pet dana pre nego što je Robson bio "slobodan".
Pet dana pakla
"Prvih 10 minuta je bilo okej, ali su onda počeli grčevi jer su mi kolena bila nabijena na grudi", ispričao je on. Prvi deo putovanja, od Melburna do Sidneja bio je težak. Ostatak će biti mučan.
Kada je stigao u Sidnej i kada su ga utovarivali u drugi avion, ubacili su kovčeg u kome je bio naopako, pa je naredna 22 sata dubio na glavi. Iako je on "poslao" paket Kvantasovim letom za London, pošto je avion bio pun, utovaren je na Pan Amov let do Los Anđelesa, što je dodatno produžilo putovanje.
"Let je trajao pet dana. Bol je bio jeziv. Nisam mogao da dišem. Padao sam u nesvest i budio se non stop", ispričao je on. Onda su krenule noćne more i više nije bio siguran šta je stvarno a šta ne. "Mislio sam da će me izbaciti iz aviona. U jednom trenutku sam pomislio da ću umreti i samo se sećam da sam pomislio 'molim te, samo da bude brzo'", rekao je Robson.
Kada je avion konačno sleteo, Robsona su otkrila dvojica aerodromskih radnika jer mu je ispala baterijska lampa pa su videli svetlo kroz proreze na kovčegu.
"Jadničak, umalo nije doživeo srčani udar. Vikao je 'imamo telo ovde'. Nisam mogao da mu odgovorim. Nisam mogao da govorim. Nisam mogao da se pomerim", priseća se Robson.
Kada su utvrdili da nije mrtav i da nije pretnja, Robsona su prebacili u bolnici gde se šest dana oporavljao. Mediji su preneli njegovu avanturu, a Robson, iako je tehnički bio u SAD, nije bio optužen ni za jedan zločin. Vlasti su ga "vratile" Pan Amu koji je organizovao da se vrati prvom klasom u London gde su ga takođe dočekali mediji ali i porodica.
"Moji su bili srećni što sam se vratio ali ne i načinom na koji sam to uradio", rekao je on.
Svoju avanturu opisao je u knjizi a sada se nada da će uspeti da stupi u kontakt sa Džonom i Polom kojima je pisao kada je stigao u Vels ali nije siguran da li su pisma stigla do njih jer su, kako je čuo, zbrisali čim su mediji objavili njegovu priču kako bi izbegli eventualne optužnice.
"Želeo bih da im se izvinim što sam ih stavio u tu situaciju", rekao je sada 76-godišnji Robson koji se ipak nada da će uskoro stupiti u kontakt sa starim drugarima.
Na pitanje da li bi se ikada vratio u Australiju, Robson koji je živeo i obišao razne zemlje ali se nikada nije vratio na taj kontinent, kaže da bi samo pod uslovom da mu neko plati kartu i smeštaj i da poseti Džona i Pola.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
