Najava ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da mu je američki predsednik Džo Bajden, kao i ostali lider članica NATO obećali da će Ukrajina postati članica Alijanse ponovo je pokrenula večnu temu koja datira još od sticanja ukrajinske nezavisnosti da ova bivša sovjetska republika postane članica NATO i da li bi to bila crvena linija za Moskvu preko koje nikada ne bi mogla da pređe.
Ova priča osvanula je daleke još 1996. godine kada je sad već pokojni geopolitičar Zbignjev Bžežinski u svojoj knjizi "Velika šahovska tabla" najavio da je okvrina godina kada bi Ukrajina trebala da bude članica NATO definisana 2015. godina.
Međutim ova priča se stalno provlači skoro 26 godina i nikada više nije bila aktuelnija od ove 2021. čak ni 2014 kada je došlo do smene vlasti u Kijevu i bekstva Moskvi naklonjenog predsednika Viktora Janukoviča.
"Prvo smo se u stvari plašili da širenje (NATO) će prouzrokovati neprijateljske reakcije u Moskvi. Govorili su da će doći do raskola u savezništvu. Da će biti problema sa novim članicama. Ali, ništa od togase nije dogodilo. Da, Rusija se na početku protivila ulasku Poljske, Češke i Mađarske u NATO. Ali, NATO je na tu temu jednostavno ignorisao Moskvu. Rusko protivljenje sa vremeno se smirivalo i na kraju se sasvim raspršilo, jer su u Kremlju verovatno veoma brzo utvrdili da širenje ne mogu zaustaviti. Prepreka za širenje više nema. U sledećoj fazi biće Ukrajina, mi je u razgovoru u Rigi 2003 na zadnjem susretu vilinske desetorice pred samitom NATO u Pragu, rekao Bžežinski, napisao je daleke 2005 godine slovenački novinar Branko Soban u vojnom časopisu Revija Obramba na temu Ukrajina između nezavisnosti i stranih interesa.
"Ukrajina?" ponovo sam ga upitao "Naravno". Evrope jednostavno nije moguće deliti po liniji koja ide od Finskog zaliva do Bosfora. NATO je strasteški zainteresovan i za područja koja leže istočno od te granične linije. Kijev je više puta bio pomenut u tom kontekstu, zato ga treba dodatno podsticati ka tom koraku", rekao mi je mirno Bžežinski", opisao je Soban susret sa najvećim zapadnim geopolitičarem kome je Sovjetski Savez predstavljao imepriju zla koju treba uništiti.
Inače, valja potsetiti i na pisanje Bžežinskog u knjizi Velika šahovska tabla iz 1996:
" Gubitak Ukrajine ne samo što je geopolitički ključan, već je i geopolitički katalitičan. Akcije Ukrajine -Ukrajinska deklaracija o nezavisnosti u decembru 1991, ukrajinsko insistiranje , prilikom pregovora u Beloj Veži da Sovjetski Savez bude zamenjen labavijom Zajednicom nezavisnih država i posebno njeno iznenadno preuzimanje, na način sličan puču, komande nad sovjetskim armijskim jedinicama stacioniranim na ukrajinskom tlu - bile su te koje su sprečile da Zajednica nezavisnih država bude samo novo ime za nešto konfederativniji Sovjetski Savez. Ukrajinsko političko samooperdeljenje sputalo je Moskvu i pružilo je primer drugim sovjetskim republikama, koje su u početku bile bojažljive, a onda su i one sledile ovaj primer. Gubitak ruske dominantne pozicije na Baltičkom moru ne samo zbog nezavisnosti Ukrajine već i zbog novih nezavisnih kavkaskih država......"
Soban navodi u gorepomenutom tekstu da je to bila istina jer je Ukrajina zbog veoma jake vojne industrije i nukelarnog naoružanja koje je posle raspada SSSR-a ostalo na njenoj teritoriji veoma bila interesantna za Vašington.
Soban navodi da nukelarnih raketa više nema u Ukrajini, pre svega zbog sporazuma tri strane Ukrajine, Rusije i SAD koji je potpisan u Budimpešti 1994 prema kome je Kijev svo nuklearno oružje vratio Rusiji ta država postala država bez atomskog naoružanja. Međutim ideje koje su se 2015. pojavljivale da je greška bila predaja nukelarnog naoružanja Rusiji nisu bile novijeg datuma. Tako Soban navodi da kada je Kremlj podržao 2005. godine na izborima Viktora Janukoviča u SAD javili su se neki predlozi da bi trebalo Ukrajinu ponovo naoružati nukelarnim bojevim glavama, kako bi se lakše odbranila od Moskve i njenih htenja.
Otuda i Soban je naveo da Pentagon ne planira tek tako da Ukrajinu prepusti Moskvi. Dešavanja iz 2014. godine su to i potvrdila.
Slovenački novinar piše te 2005 da je zanimljivo da Ukrajince za razliku od Rusa NATO nije previše zanimao. Do NATO su bili prvenstveno skeptični više nego vladajuća elita.. Kijev se kaoo on navodi zbog neodlučne i nezavršene "Ostpolitike Evropske unije Kijev se od početaka svoje samostalnosti neprestano njihao između Zapada i Istoka.... Na kraju svog teksta on je oslikao najviše zašto se Amerikanci plaše da Rusija ponovo postane bliska sa Kijevom ili obratno: "Američki san o potpunoj izolaciji i slomu Rusije bi potpuno propao, Rusija bi sa usvajanjem Ukrajine odjednom brojala oko 200 miliona stanovnika i ponovo preuzela vodeću ulogu igrača na međunardonoj političkoj sceni.. Amerikanci bi u slučaju takvog raspleta na toj nekadašnjoj sovjetskoj šahovskoj tabli do kraja konačno bili matirani", navodi Soban citirajući Emanuela Toda francuskog politokologa i istoričara.
O temi Ukrajine i NATO bavio se i bivši ruski premijer Jevgeniji Primakov u svojoj knjizi "Svet bez Rusije?" koji navodi na samom kraju Knjige o temi Ukrajine i NATO da je biša državna sekretarka u vreme druge vladavine Džordža Buša mlađeg nije skrivala da glavne kandidate za NATO pakt smatra Ukrajinu i Gruziju. Primakov je smatrao da je to kratkovida politika koja će dovesti do antagonizma koji će u Rusiji pojačati antizapadne snage, nacionalsitička raspoloženja ..
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
