Naime, Marais pomaže da se rekonstrušu lica nekolicine nosoroga koje su lovokradice u Južnoj Africi upucale, odsekle im rogove i ostavile da umru.
Previše često je, kaže, video životinje koje su ubijene, rasporene ili ranjene nepoznatim instrumentima i alatkama koje koriste oni kojima je samo stalo do njihovih rogova.
Rog nosoroga je od keratina, iste supstance kao od koje su "napravljeni" nokti, što znači da može da poraste. Smatraju se vrednijim od kokaina u istoj težini, zbog čega krijumčari na sve načine pokušavaju da ih prokrijumčare u i oko Afrike.
Marais sa timom humanitarne organizacije "Spasavanje preživelih" posvećeno radi na lečenju i rekonstrukciji lica nosoroga i lokalci u Johanesburgu ga smatraju važnim članom svog društva, naročito jer je jedan od retkih veterinara za divlje životinje koji može da pomogne nosorozima.
U Južnoj Africi živi 80 procenata afričke populacije nosoroga, ali je trenutno ostalo svega oko 25.000 ovih životinja jer lovokradice godišnje ubiju oko 1000 njih samo da bi im odsekli rogove.
Prošle godine, 394 nosoroga su ubijena u Južnoj Africi, što je 30 procenata manje nego godinu dana ranije i najmanje od 2011. Dok neki smatraju da je razlog tome zatvaranje koje je vlada nametnula zbog epidemije koronavirusa, drugi smatraju da je nosoroga jednostavno više nema i da ih je zato ubijeno toliko "malo".
Britanski Indipendent intervjuisao je dr Maraisa koji sa svojim timom spasava životinje u divljini.
U početku, kada je krivolov počeo, videli smo mnogo nosoroga koji su upucani i kojima je lice odsečeno. Tada smo odlučili da se fokusiramo samo na njih jer je bilo mnogo povređenih životinja, ispričao je on britanskom listu.
Zvali bi nas danju noću i, zavisno od toga gde je životinja, bilo nam je potrebno dva-tri sata da stignemo do ranjenog nosoroga. Ako je bio daleko, koristili bismo helikopter. Onda bismo imobilisali životinju i tretirali ranu ili frakturu. Lečili smo mnogo fraktura jer, srećom, lovokradice nisu dobri strelci, ispričao je on kako mu izgleda tipičan dan.
Iako je zbog pandemije bio uveden lokdaun, Marais i njegov tim su dobili specijalne dozvole zahvaljujući kojima su mogli da putuju i pomažu životinjama. Kaže i da se u tom periodu od tri-četiri meseca krivolov značajno smanjio, ali da se sve vratilo na staro čim su ograničenja ukinuta.
Kaže da je najveći izazov lečenje povreda na licu jer u početku nisu znali kako da ih zatvore. Uz to, koža nosoroga je veoma debela i gotovo ju je nemoguće probiti medicinskom iglom.
Kada smo počinjali, lekovi i stručnjaci nisu postojali, nismo znali kako da pokrijemo antibiotik ili štagod već stavimo na ranu. Zbog toga smo radili sa inženjerima kako bi napravili specifičan instrument koji može da probije kožu nosoroga, ispričao je on i dodao da je, sa porastom posla, rastao i tim.
Sada imamo četiri veterinara pa nam je malo lakše a i raširili smo se po celoj zemlji pa ljudi lakše stižu do nas, rekao je Marais.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
