Sedmog oktobra 2021. godine navršiće se tačno 20 godina od početka američkog vojnog angažovanja u Avganistanu, koji je usledio posle isteka ultimatuma, koji je dao tadašnji američki predsednik Džordž Buš Mlađi, da talibani koji su tad suvereno držali vlast izruče Osamu Bin Ladena koga su SAD tražile kao isnpiratora teroriastičkih napada na Njujork i Vašington putničkim avionima. Vođa talibana jednooki Mula Mohamed Omar je odbio američki ultimatum, posle čega je usledila vojna intervecija.
Na krilima strateških bombardera B-52H talibanska vlast je munjevito pala, a dojučerašnja Severna Alijansa osvojila Kabul i počela da formira pod patronatom SAD novu vlast.
Da sa Al Kaidom i talibanima u planinskom svetu Avganistana neće ići lako videlo se odmah čim su prve trupe stigle na tlo. Naravno tamo u dolini sve je neuporedivo išlo brže, a u planinskom svetu usledio je pakao. Prvo bitka na Tori Bori decembra 2001. kada se gro lidera najokrelih pristalica Al Kaide i Talibana izvuklo iz obruča i nestalo.
Posle iznandonog sloma borci talibana i Al Kaide pregrupisali su se u planinskoj oblasti pod imenom Tora Bora u blizini grada Džalalabada. Američki vojnici uz saradnju boraca istočne Alijanse sastavljene od lojalnih Paštuna i komandanata koji su napustili talibane i pristupili novim pobednicima isključivo za novac krenuli su u opkoljavanje, Međutim, okoreli džihadisti su se izvukli, a kako se veruje među njima je bio i Bin Laden je nestala.
Februara 2002. godine obaveštajne procene DIA i CIA sa terena ukazivale su da se u dolini Šah-i-kot u provinciji Paktia istočnom Avganistanu okupljaju ponovo talibani i borci Al Kaide. Procenjeno ja da je potrebno izvesti novu operaciju za konačno razbijanje džihadista. Uz intenzivno osmatranje iz vazduha i svemira tadašnji komandant Centralne komande koja je pokrivala Avganistan ( komanda se nalazi u bazi Mek Dil na Floridi) general Tomi Frenks odlučio je da u bitku pošalje specijalce i to 10. brdska laka pešadijska divizija, 101. vazdušno desantnu diviziju i specijalne jedinice. Formirane su bile udarne snage jačine 1.200 vojnika 101 vazdušno desantne i 10 brdksle lake pešadijske divizije, kojima su bili pridodate i specijalne jednice Australijski SAS, specijalne jednice Kanade, Danske, Nemački KSK, Francuski 2. REP ( 2. padobranki puk legije stranaca), kao i 1.000 avganistanskih vojnika pripadnika Severne alijanse.
Obaveđtajne informacije ukazivale su da u dolini Šah-i-Kot se nalazi sa sa oko hiljadu talibnana i 150 do 200 boraca Al kaide.
General Frensk zamislio je da ove jedinice uz pomoć rendžera trebaju da izvedu munjeviti prepad na prikupljene jeidnice i unište ih. Plan je zamišljao iznenadni helikopterski napad, gde bi se specijalci iskrcali iz transportnih hekiloptera CH-47 Činuk i UH-60 Blek Hok koje bi pratili borbeni helikopteri AH-1 Kobra i AH-64 Apač. U operaciji planirano je bilo angažovanje letećih topovnjča AC-130 i jurišnika A-10.
Kada je operacija počela ukupno brojno stanje američke vojske, specijalaca iz zemalja NATO i saveznika plus avganistanska vojska bilo je 2.300 vojnika.
Operacija je bila zamišljena da se izvede nekoliko helikopterskih desanata na osam ključnih zona da na kritičnima rtačkama izvedu blokadu i spreče mogućnost bega džihadista. Desantirane jednice trebale su da potisnu talibane koji su krenuli u bekstvo da ih potisnu ka snagama koje bi stezale obruč da ih oni unište.
Geografski dolina Šah i Kot nelži na 2.600 metara nadorske visine i okružena je planisnkim vrhovima od kojih nekoliko ima visinu 3.500 metara. Cilj je bio samo jedan. Sprečiti talibane i Al kaidu da pobegnu u Pakistan. Inače oko zone talibana trebalo je formirati tri neprobojna prstena kako bi se sprečilo njihovo bekstvo. Operacija je dobila kodno ime "Anakonda".
Ali avaj da stvar bude gora i talibani su imali svoje saradnike u redovima avganistanske vojske i dobili su informaciju da se preiprema ofanziva, pa su se i oni počeli da pripremaju za odsudnu bitku. Loše vreme dalo je džihadistima preko potrebno vreme da spreče bilo kakvo iznenađenje.
Kasnije izašlo je na videlo posle operacije da su Amerikanci sve to znali i pratili, ali nisu hteli ništa preduzimati jer su želeli dau dolinu Šah i Kot stigne sve više talibana i boraca Al Kaide s čime bi se pružila prilika za njihovo konačno uništenje. Postojalo je i uverenje da se među borcima krije i sam Bin Laden (ispostavilo se da je to bila lažna vest). Dodatna briga za Amerikance bili su lokalni borci i vođe koji su već na terenu počeli da sklapaju neke aranžmane sa talibanima. Amerikanci su zamislili da Avganistanski vojnici posluže za opkoljavanje talibana i borala Al Kaide kad ofanziva počne, a da operativni deo vode američki specijalci.
Operacija "Anakonda" zvanično je pokrenuta 2. marta 2002. godine kada je kolona BVP Bredli krenula prema talibanima u dolini. Usledilo je šok kada je kolona upala u zasedu talibana na ulasku u dolinu. Na vozila je otvorena vatra i u prvom napadu stradao je komandant treće grupe cepijalaca i tri vojnika. Talibani su otvorili minobacačku i artiljerijsku vatru. Ostatak jednice krenuo je u povlačenje, a u pomoć kao podršku iz vazduha pozvana je leteća topovnjača AC-130U. Da stvar bude gora zbog velike blizine mnogo američkih vojnika bilo je ranjeno u prijateljskoj vatru. Borbena grupa jačine 86 ljudi helikopterima CH-47 trebala je da bude spuštena na lokaciju gde su obaveštajne procene govorile da nije bilo talibana, kad ono zaseda sa gomilom talibana i boraca Al Kaide. Kako je rekao jedan pripadnike 10. brdske pešadijske divizije "uleteli smo pravo u osinje gnezdo". Ništa bolje nisu prošli ni pripadnici 101. vazdušno desantne divizije. Usledio je žestok okršaj iz koga su se pripadnici 101. morali povući jer je bilo zbog jačine vatre nemoguće poslati pojačanja. Četa koja se iskrcala na položaj na visini od 2.700 metara ostali su na položaju koji su 24 sata zasipli neprekidno minobacačka vatra. Jednica je imala 28 ranjenih. Situacija je bila toliko bezizlazna da su kao sredstvo podrške morali biti pozvani strateški bombarderi koji su zasuli bombama okolinu položaja padobranaca.
Sličan scenrio ponovio se i na severoistoku doline Šah -i-Kot. Jednice američkih specijalaca s jedne i talibana sa druge strane bili su toliko blizu jedni drugih da je bilo nemoguće koristiti jurišnike A-10. Zato su u pomoć pozvani i borbeni helikopteri. Zbog žestokih borbi helikopteri AH-1 su otpali i poslati su AH-64 Apač. Stiglo je naređenje o angažovanju Apača. Poslato je 17 helikoptera, koji su se pojavili na poprištu bitke za samo 36 časova. Oni su bili najvažniji za razvoj bitke. Kada su Apači uleteli situacija se promenila za američku stranu jer su upravo zahvaljujući ovim helikopterima i njihovoj preciznoij vatri talibani morali da ustuknu. Oni su faktički ceo dan 4. marta pružali vatrenu podršku Faktički od smrti su spasli elitne specijalce. Inače, treba dodati i da je dosta helikoptera bilo oštećeno da su skoro u većini posle bitke bili otpisani.
Ostalo je zabeleženo da su dva helikoptera oštećena raketom ispaljenom iz RPG-7. Jedan je dobio pogodak u nos, a drugi uu levi nosač raketa. Jedan helikopter je bio izbušen sa 13 metaka kalibra 12,7 mm. Četvrti je pogođen mitraljezoom klaibra 12,7 mm u kabinu. Tom prilikom pilot je ranjen, a za dlaku je izbegao smrt.. Osim četir oštečena borbena helikoptera Apač jedan UH-60 je isto teže oštećen. U operaziju zbog težine situacije uključeno je bilo i pet modernizovanih helikoptera AH-1W koji su doleteli za desantnih brodova u Indijskom okanu koji su plovili blizu obale Pakistana. U pomoć su stigli i borbeni avioni marinaca AV-8B kao ispomoć.
Kako je bitka trajala Amerikanci su shvatili da u dolini nema 200 talibana i boraca Al Kaide da je taj broj mnogo veći (kasnije se ispostavilo da je na terenu bilo skoro 1.000 džihadista). Talibani su samo nadirali, a amerikancima je bilo nemoguće se odbranit, a kamoli da ih potisnu u dolinu. U pomoć je pozvana ponovo strateška avijacija. Bombarderi B-52 koji su izvodili tepih bombardovanja . Kasnije analize su pokazale da je na talibane bačeno 3.500 prciznih vođenih projektila od čega je dosta bilo aerosolnih bombi BLU-118 mase 900 kilograma.
Komanda kada je situacija koliko toliko pstala podnošljiva nu zonu operacije počela da šalje nove snage da zamene postojeć, kao i da se evakuišu ranjeni i mrtiv sa bojnog polja. Ni talibani nisu miroavli posebno iz Pakistana je krenula značajan broj boraca. Međutim, situacija je od kritične postala podnošljiva, pa su angažovani i borbeni avioni i to u širokoj plati i F-16, F-15, AC-130U.. U pomoć je stiglo i 16 francuskih palubnih aviona Super Etandard, a iz Kirgistana doletali su i miraži.
Dana 4. marta dva CH-47 Činuk koja se prevozila specijalce "Seal tim" u pomoć opkoljenim pripadnicima 10. brdske divizije upali su prilikom sletanja u novu zasedu i okršaj sa borcima Al Kaide. Jedan helikopter pogođen je raketom lanisranom iz RPG-7, ali pukim slučajem raketa koja je uletela u helikopter nije eksplodirala. Tom prilikom jedan od Činuka se naglo podigao, a iz helikoptera jedan od specijalaca je isapo iz njega. Kilometar dalje od mesta napada oba helikoptera su se spustila na čistinu. Jedna je zbog velikog broja pogodaka ostavljen. Specijalci iz ostavljenog helikoptera prešli su udrugi činuk i nastavili let. Dok su poletali videli su borce Al Kaide. Ponov su spustili helikopter i stupli u bitku sa njima. Tokom okršaja sa Al Akidom fokama je stiglo pojačanje u dva helikoptera. Tokom iskrcavanja i njih su talibani zasuli vatrom. Jedan helikopter je teško oštečen i morao je da se prizmelji i ostavljen,. Talibani su minobacačkim granatama zasuli položaje američkih specijalaca, a tom prilikom nekolicina specijala je stradala kada je među njih pala minobacaka granata. Specijalci sa mrtiv i ranjenim ostali su opokljeni, ali su nastavili da se brane i otvaraju vatru. U okruženju su proveli 12 sati, a kad je napad posustao stigli su prvi helikopteri da izvuku ranjene i preminule. Ukupni gubici vazduhoplovnih i mornaričkih speijalaca bilo je 6 mrtvih.
Komanda da bi procenjivala adekvatno situaciju u vazduh je poslala bespilotne letelice RQ Predator koje su osmatrale stanje nad dolinom šahi Kot i bitku sa džihadistima . Manje frupe sepiajaca slate su da presreću na osnovu relane slike talibane i da ih likividiraju. Amerikanci su ostali u šoku kad su otkrili da neki borci Al Kaide su imali i uređaje za noćno osmatranje ..
Bitka je trajala i dalje ali ne sa onolikom žestinom kako je bilo na početku. To je posle sedam dana borbi dalo Amerikancima priliku da tek onda krenu u medijsko eksponiranje bitke. Tad je medijima u bazi u Kandaharu saopšteno prvi put da je na početku bitke bilo 970 talibana i boraca Al Kaide , a da ih je prema nekim procenama ostalo oko 450.
NE PROPUSTITE
Pentagon je nastojao da uprkos teškim gubicima na terenu promoviše novog heroja bio je to general Hanbek Baster sin američkog oficira koji je rođen u maroku, koji je završio Vest Point i koji je službovao od 25. divizije, preko 18. vazdušnodesantnoj, 352, pešadijskoj, pa 82. vazdušno desantnoj i na kraju bio je komandant 10. brdske pešadijske divizije. U otm svojstvu je i vodio operaciju Anakonda. Pentagon se pobrinuo da jegov lik eksploatiše značajno u medijskim nastupima.
Ali ni talibani nisu ostali. Njima je komandovao kasnije se saznalo Saifu Rahman Mansor, sin jednog od mudžahedinskih lidera u ratu protiv sovjeta, koji je imao bazu u dolini Šah i Kot. On je u početku zamenik lokalnog talibanskog garnizona, pa kad su talibani porpali bacio je oružje i vratio se kući, a kad se talibanska ekipa vratila iz Pakistana oni im se ponovo pridružio. kako su njegovi borci počeli da pružaju otpor Amerikancima među talibanima je počeo da se slavi kao heroj. Posebno jer je oficiiria i generalima koji su završili silne vojne škole snažan otpor pružio slabo obrazovan, naivan i preke naravi borac koji ni o taktici ni o strategiji nije imao pojma i naneo ozbiljne gubitke američkim specijalcima. Neki su smatrali da je to bila posledica njegovog fanatizma nego liderski sposobnosti i urođene vojen veštine. Uprkos svemu nazvan je " Lav sa Šah i Kot".
U čitavoj operaciji poginulo je osmoro vojnika, a 82 su ranjena. Stravičene gubitke sprečila je američka avijacija i borbeni helikopteri. Amerikanci su imali i veliku sreću jer veliki broj raketa ispaljenih iz RPG-7 nije eksplodirao kao i mina. Iako je operacija "Anakonda" bila pirova pobeda, Centralna komanda oldučila je da se naredne borbene operacije planiraju detaljnije i sa mnogo opreza, a obaveštajne informacije porveravaju po nekoliko puta. U svakom slučaju od 2002. Amerikanci više nisu izveli ofanzivne vojne operacije protiv talibana. Fokusirani su bili isključivo na angažovanja manjeg obima i delovanja protiv manjih grupa.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
