Ali danas nijedna ptica, riba ili gmizavci nemaju ovaj ekstremni i stalno rastući deo anatomije. Imaju ga samo sisari, iako oni nisu bila prva stvorenja sa kljovama. To je drevna osobina koja je nastala pre dinosaurusa, pokazalo je novo istraživanje.
"Uspeli smo da pokažemo da su prve kljove pripadale životinjama koje su nastale pre modernih sisara, nazvanih dicinodonti“, rekao je Ken Angielčik, kustos u čikaškom muzeju Fild i autor nove studije."Oni su bili veoma čudne životinje", dodao je.
U rasponu od veličine pacova do slona, dicinodonti su živeli od pre oko 270 miliona do 201 milion godina. Iako su im najbliži živi rođaci sisari, oni su izgledali više reptilski, sa glavama u obliku kornjače.
Dicinodonti su bili najzastupljeniji i najraznovrsniji kičmenjaci pre pojave dinosaurusa, i svi su imali par kljova koje su virile iz njihovih gornjih čeljusti.
Kljove protiv zuba
Pre nego što su ispitali kako su tačno evoluirale kljove, istraživači su morali da definišu tačno šta je kljova i kako se razlikuje od zuba - nešto što je bilo dvosmisleno.
Utvrdili su da kljova mora da izlazi iz usta, da se sastoji isključivo od supstance koja se zove dentin i da nastavi da raste tokom života životinje - čak i ako se ošteti. Zubi su takođe napravljeni od dentina. Međutim, oni imaju gleđ. Ovo ih, zajedno sa njihovim oblikom, čini izdržljivim, ali kada odrasli zubi izrastu, ne može se mnogo učiniti ako se polome. Ne rastu ponovo.
"Gleđosani zubi su drugačija evoluciona strategija od kljova obloženih dentinom – to je kompromis“, rekla je Megan Vitni, postdoktorski saradnik na odseku za evolucionu biologiju Univerziteta Harvard. Ona je bila glavni autor studije.
Istraživači su zatim analizirali tanke delove 19 fosilizovanih kljova dicinodonta, koji predstavljaju 10 različitih vrsta pronađenih u Južnoj Africi, Antarktiku, Zambiji i Tanzaniji. Takođe su koristili mikro-kompjuterizovanu tomografiju da bi ispitali kako su fosili pričvršćeni za lobanju i da li su njihovi koreni pokazali dokaze kontinuiranog rasta.
Otkrili su da dok je nekoliko proučavanih dicinodonta imalo prave kljove, bez gleđi, ostali su imali velike zube.
Naučnici su takođe otkrili da nije bilo striktne progresije od nekljova do kljova. Različiti članovi porodice dicinodonta razvili su kljove nezavisno u različito vreme, a neki nikada nisu razvili prave kljove.
"U potpunosti sam očekivala da će postojati jedan trenutak u istoriji evolucije dicinodonta u kojem su kljove evoluirale jer je to najjednostavnije objašnjenje. Međutim, kasnije smo u evoluciji dicinodonta pronašli konvergentnu evoluciju kljova", rekla je Vitni. Konvergentna evolucija je kada se slične karakteristike razvijaju nezavisno u različitim vrstama ili različitim vremenskim periodima.
Da bi kljove evoluirale, otkrili su da je potreban fleksibilan ligament koji pričvršćuje zub za vilicu, kao i smanjene stope zamene zuba - kombinacija karakteristika koje se danas jedinstveno mogu naći kod modernih sisara.
"Sve vodi ka tome da bolje razumemo kljove koje danas vidimo kod sisara“, rekao je Angielčik, govoreći o istraživanju koje je objavljeno u časopisu Proceedings of the Royal Society B Biological Sciences.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
