Međutim, reke turista najednom su počele da hrle u ovaj centar budističke kulture, uvršten na UNESKO listu svetske baštine, ali ne iz tradicionalnih već mističnih razloga pokrenutih na internetu.
Razni lovci na mesterije, nepoznato pa i NLO, ovu destinaciju biraju zahvaljujući priči pokrenutoj o steni na "kojoj se nalazi mapa za otključavanje tajni svemira". Naime, stena na kojoj je drevna rezbarija nalik dijagramu najednom je prozvana za zvezdani portal - prolaz ili kapiju za ulazak u Univerzum.
U Ranmasu Ujani ili Parku zlatne ribice, drevnom parku koji se prostire na 40 jutara zemlje okruženom sa tri budistička hrama, navodno se nalazi mapa za koju sada već hiljade ljudi pretpostavlja da krije ključ da otkivanje tajni svemira.
Prečnika oko 1,8 m, Sakvala Čakraja (Svemirski ciklus) ova rezbarija je plitko uklesana na niskoj steni među zaštićenim ruševinama parka. Njegova prednja strana se može videti samo sa nivoa zemlje. U stvari, četiri sedišta su oblikovana u ravnu kamenu površinu nasuprot koje se pruža idealan prostor za gledanje. I mapa i sedišta, koja su takođe misterioznog porekla, zbunjuju istoričare, arheologe i akademike više od jednog veka.
Njegovo postojanje niti funkcija se ne pominje ni u jednom istorijskom zapisu
"Ranmasu Ujana je korišćena tokom dužeg perioda u istoriji“, rekao je profesor Raj Somadeva, viši profesor arheologije na Univerzitetu Kelanija, Šri Lanka.
"Druga velika razvojna faza je izgleda počela u 7. veku nove ere. Tokom tog perioda, nekoliko novih zgrada je dodato ranijem rasporedu bašte. Dijagram bi mogao biti delo iz ovog perioda, ali je nemoguće znati jer njegovo postojanje, funkcija ili bilo šta u vezi sa njom se ne pominje ni u kakvim istorijskim zapisima, koje su pažljivo vodili budistički monasi."
Iako se malo zna o mapi i njenoj nameni, ikonografija je nekompatibilna sa drugim rezbarijama iz perioda Anuradapura (3.-10. vek nove ere). Centar grafikona se sastoji od sedam koncentričnih krugova podeljenih paralelnim vertikalnim i horizontalnim linijama.
Pravougaone pregrade sadrže male, ukrštene krugove. Na prvi pogled uočljive su figure koje podsećaju na kišobrane ili luk i strele, zmaja, talasaste linije i cilindrični oblici. Spoljni prsten prikazuje morske životinje: ribe, kornjače, morske konjiće.
U poređenju sa drugim rezbarijama iz istog perioda, kao što je Sandakada Pahana, koja prikazuje vinovu lozu, labudove i lotos, sve tipične za budističku ikonografiju, ovaj grafikon je bez religioznog konteksta, ostavljajući ga bez očiglednog objašnjenja zašto je ovde.
Upravo to je ostavilo prostor za beskrajne spekulacije na internetu. Pre ekspanzije interneta i društvenih mreža, ovaj grafikon je privlačio daleko manje pažnje od onoga čime je okružen.
Smatra se da je preživeo ovde, ušuškan na ivici stene, nakon pada kraljevstva Anuradapura, neupadljiv u poređenju sa okolinom koja oduzima dah, zajedno sa jezercima i paviljonima za kupanje za koje se veruje da su ih koristili kraljevi.
Mnogi kažu da, da su vanzemaljci stigli na Zemlju direktno na ovo mesto, ne bi mogli izabrati lepše mesto - ovi sveti hramovi, zaogrnuti gustom tropskom džunglom, uglavnom su nenaseljeni i zaštićeni od strane vlasti.
Prvi akademik koji je istakao arheološku važnost karte bio je H. C. P. Bel, britanski državni službenik imenovan za prvog komesara za arheologiju Cejlona (prethodno ime Šri Lanke). Bel je uključio opis karte u svoj izveštaj za guvernera Cejlona iz 1911. godine, gde je zaključio da "Ova drevna 'mapa sveta', možda najstarija koja postoji, je od izuzetnog interesa. Njeno prisustvo... svedoči o drevnosti tog astronomskog znanja koje se još uvek prati u nekim od budističkih manastira na Cejlonu."
Iako grafikon ne liči na mapu u modernom smislu, Bel je napisao da prikazuje "starovremensku kosmografsku kartu koja u naivnoj jednostavnosti ilustruje budističke predstave o univerzumu“. On je protumačio krugove, simbole i morski život na karti, na osnovu svog poznavanja budizma na ostrvu, da znače Zemlju, mora, svemir i Univerzum.
Dok su diskusije oko grafikona dugi niz godina uglavnom bile ograničene unutar akademskih krugova zbog njegove istorijski važne lokacije, eksplozija šerovanja fotografija na društvenim mrežama tokom poslednjih nekoliko godina pretvorila je ovu misteriju u globalnu.
Turisti "istreniranog oka" su primetili paralele između ove mape u Anuradapuri i sličnih lokacija u drugim zemljama za koje neki veruju da su zvezdane kapije. Njihova teorija kaže da grafikon sadrži tajni kod za otključavanje portala.
Tako brojni teoretičari zavere ističu da zvezdana kapija iz Anuradapure sadrži skoro identične oblike i simbole onima pronađenim u Abu Gurabu u Egiptu i La Puerti de Haju Marki u Peruu.
Najupečatljivija sličnost, kaže se, iz vremena kad su spekulacija o zvezdanoj kapiji sa Šri Lanke dostigle vrhunac, jeste njena blizina vodi.
Obližnji rezervoar Tisa Veva, izgrađen 300. godine p.n.e, koristi se kao definitivni dokaz, budući da su i Abu Gurab i La Puerta De Haju Marka izgrađeni blizu vode, što prema teoriji o zvezdanoj kapiji, omogućuje vanzemaljskim bićima da izvlače zlato iz vode na Zemlji.
Ovu vanzemaljsku teoriju dodatno je potpirila blizina planini Danigali, poznatoj i kao Vanzemaljska planina, u obližnjem svetom gradu Polonaruvi. Danigala, koja se nalazi duboko u džungli i popularna je među planinarima, ima jedinstveno kružni oblik i potpuno ravan vrh.
To je internet detektive navelo da zaključe da mora da je nekada davno korišćena za sletanje NLO.
Neobično, ali prema Sriju Abejvikrami, lokalnom turističkom vodiču, "seljani iz kraja veruju da Vanzemaljska planina privlači više zvezda padalica i munja i gromova nego bilo koje drugo mesto."
Međutim, prema Somadevi, "ima malo toga sa arheološkog stanovišta što sugeriše da se radi o zvezdanoj kapiji."
Umesto toga, Somadeva veruje da je razumniji zaključak da je karta rana mapa sveta, kao što je sugerisao Bel, zato što to objašnjenje ima verski i kosmološki kontekst koji je logičan, imajući u vidu period i vreme.
Prema Somadevi, "najmanje od 250. godine p.n.e, ovdašnji stanovnici su imali vrlo jasnu predstavu o predmetima na nebu i otvorenom svemiru".
U ranim natpisima na bramanskom, pronađenim u Šri Lanki, postoji veliki broj imena koja se odnose na konkretne zvezde i koncepte vezane za astronomiju.
Jedan od natpisa u Kirindi, verskoj i istorijskoj lokaciji na južnoj obali Šri Lanke, sadrži izraz „aparimita loka datuya" što znači beskrajni univerzum.
"To sugeriše da je osoba koja ga je urezala posedovala vrlo dobro razumevanje prirode univerzuma u kom je živela."
Kancelarija drevnog arhitetkte
Međutim, Šerin Almendra, viša predavačica pejzažne arhitekture na Univerzitetu u Moratuvi, u Šri Lanki, nudi jedno drugačije, prizemnije stanovište.
"Mislim da je karta Sakvala Čakraja plan za složeni projekat sličan ogromnim stupama koje su se gradile u to vreme", rekla je ona.
"Bliža sam teoriji da su to nacrti za Sigiriju."
Sigirija je jedna od najcenjenijih drevnih lokacija u Šri Lanki, kamena tvrđava iz petog veka p.n.e. sa sve tekućom vodom, uređenim vrtovima i brojnim stambenim jedinicama.
Nalazi se na samo pola sata od Anuradapure u sklopu Šrilankanskog kulturološkog trougla, koji se sastoji od tri važna drevna grada: Anuradapura, Polonaruva i Kandi.
„Imajući u vidu da se čini kao da sedišta urezana ispred karte gledaju jedno ka drugom, to me navodi na pomisao da je to bilo mesto za raspravu - drevna kancelarija arhitekte, takoreći", rekla je ona.
„Da su sedišta napravljena u verske svrhe, kao što je meditacija, bila bi u pravoj liniji."
Prema Somadevi, najveći izazov prilikom identifikovanja funkcije ove karte je nedostatak dokaza za njeno pravilno datiranje.
Dok se Ranmasu Ujana i drugi parkovi i stupe u Anuradapuri pominju u hronikama i natpisima koji datiraju čak iz 250. godine p.n.e. Sakvala Čakraja nije opisana nigde u istorijskim spisima.
„Definitivno je postojala nekakva praktična namena ovog dijagrama, ali ogroman je izazov shvatiti šta je on zato što ne možemo pravilno da ga datiramo", rekao je on.
Kurir.rs / BBC, Foto: Profimedia / BTEU/RKMLGE / Alamy
NE PROPUSTITE
