KO JE PREVARIO GORBAČOVA DA SE NATO NEĆE ŠIRITI NA ISTOK?! Buš mu dao usmeno obećanje na Malti! Putin besan, a Stoltenberg negira

Ruski predsednik Vladimir Putin na godišnjoj konferenciji za novinare koja je održana u četvrtak u jednom od pitanja stranih novinara osvrnuo se i na odnos sa NATO paktom. Njegova izjava da je NATO prevario Rusiju i do sad imao pet talasa širenja alijanse na istok reagovao je i GENSEK NATO alijanse Jens Stoltenberg.

NATO „nikada nije obećao da se neće širiti“, rekao je u četvrtak generalni sekretar bloka.

Norvežanin je insistirao da ugovor o osnivanju bloka kaže da mu se može pridružiti svaka evropska nacija. Međutim, nije spomenuo da su njena dominantna članica, SAD, i sekundarne sile, kao što su Nemačka, Francuska i Britanija, navodno dale uveravanja Moskvi 1990-ih.

Ovo je bio zapravo indirektni odgovor na Putinovu tvrdnju da je NATO "prevario" Rusiju od kraja Hladnog rata i da su SAD sada "na pragu" Rusije sa svojim projektilima.

- Naša dejstva neće zavisiti od toka pregovora, već od bezuslovnog osiguravanja bezbednosti Rusije. Jasno smo stavili do znanja da je širenje NATO-a na istok neprihvatljivo. Sjedinjene Američke Države stoje sa raketama na pragu naše kuće. Zar je preterani zahtev da se pored nas ne postavljaju udarni sistemi? Kako bi reagovali Amerikanci da na granicu sa Kanadom ili Meksikom postavimo rakete", rekao je Putin.

Stoltenberg se osvrnuo i na predlog NATO koje je nedavno iznela Moskva da alijansa pristane da zaustavi svoju ekspanziju kao oblik bezbednosnih garancija prema Rusiji.

„Ne možemo dovoditi u pitanje pravo NATO-a da štiti i brani sve saveznike, niti osnovni princip da svaka nacija ima pravo da bira svoj put“, rekao je Stoltenberg, braneći politiku bloka da se udvara Ukrajini. Generalni sekretar NATO-a je ukazao na pravo svake nacije da „određuje svoju sudbinu“, dodajući da je ono uključeno i u Helsinški sporazum iz 1975. i u Osnivački akt NATO-Rusija iz 1997. godine.

Sudobnosni sastanak na Mlati 1989.

Trenutno aktuelna priča, ima korene iz 1989. godine i sastanka na Malti kada su se sureli tadašnji sovjetski lider Mihail Gorbačov i predsednik SAD Džordž Buš Stariji . Naime, oni su tada odlučili o novoj podeli sveta. Mihail Gorbačov je tada pristao na sve predloge i uslove koje mu je izdiktirao Buš: ujedinjenje Nemačke, Raspad Varšavskog pakta i uništenje Sovjetskog Saveza.

Decenijama kasnije Gorbačov je optužio Zapad, da su ga prevarili i da su mu dali usmeno obećanje da se NATO neće širir na istok i na bivše članice Varšavskog pakta. Međutim, sve se okrenulo 1994. kada je NATO formirao Partnestvo za mir 1994. iz koga je usledilo nekoliko talasa proširenja NATO 1999, 2004, 2008, 2019.

Ove priče se držao i sam Putin, koji je to nekoliko puta ponovio da je Zapad obećao da se neće širiti na istok i na zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza.

Dokumenta govore drugačije

Stoltenberg je negirao da su takva obećanja ikada data i tvrdio je da se čak i bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov – čovek koji se najčešće povezuje sa usmenim sporazumom između NATO-a i Moskve – složio da proširenje NATO-a nikada nije bilo pokrenuto pre ponovnog ujedinjenja Nemačke. Međutim, dokumenti američke vlade, sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti 2017, izgleda da potvrđuju da su data uveravanja.

Generalni sekretar NATO-a je takođe optužio Rusiju za pokušaje da stvori „sfere uticaja” diktirajući šta „manje nacije” poput Ukrajine mogu ili ne mogu da urade. „To je protiv svega što je garantovalo mir i stabilnost u Evropi od kraja Hladnog rata“, rekao je on.

Bžežinski o ulasku Rusije u EU i NATO

"Pošto se EU i NATO šire, Ukrajina će verovatno biti u poziciji da izabre da li ona želi da bude deo neke od ovih organizacija. Verovatno će ona želeti da se priključi obema, onda kada se budu one graničile sa njom i kad njena unutrašnja transformacija počene da je preporučuje za članstvo u njima. Iako će to uzeti dosta vremena, nije isuviše rano za Zapad- dok i dalje bude uvećavao svoje ekonomske i bezbednosne veze sa Kijevom- da počne da ukazuje da je decenija od 2005 do 2015 razuman vremenski okvir za početak ukrajinskog postepenog uključivanja, čime bi se smanjio rizik od straha Ukrajinaca da će evropska ekspanzija biti zaustavljena na poljsko-ukrajinskim granicama..... Rusija će se neuporedivo teže pomiriti sa ukrajinski pristupom u NATO, jer bi to značilo njeno priznanje da sudbina Ukrajine nije više organski povezana sa Rusijom. Ipak ako hoće da preživi kao nezavisna država Ukrajina mora postati deo Centralne Evrope, a ne Evroazije, a kako hoće da bude deo Centralne Evrope, tada će ona morati da u punom smisluuzme učešća u vezama Centralne Evrope sa NATO i EU. Rusko prihvatanje ovih veza će onda uticati na Rusiju da sama donese odluku da postane istinski deo Evrope. Rusko odbijanje ove opcije bilo bi isto što i odbacivanje Evrope u korist usamljeno "evroazijskog" identiteta i egzistencije. Ključna stvar koju valja imati na umu jeste da Rusija ne može biti u Evropi a da Ukrajina takođe ne bude u Evropi, kao što ni Ukrajina ne može biti u Evropi a da Rusija ne bude u njoj.

Ako se prihvati stav da je Rusija već bacila kocku u vezi sa Evropom, onda sledi da je u krajnjoj liniji u vlastitom interesu Rusije da se Ukrajina uključi u šireće evropske strukture. i zaista ukrajinski odnos sa Evropom mogao bi da bude prekretna tačka za samu Rusiju. Ali to isto tako znači da odlučujući momenat za definisanje ruskih odnosa sa Evropom još neko vreme neće biti na dnevnom redu- odlučujući u tom smislu što bi ukrajinsko opredeljivanje za Evropu dovelo stvari do razrešenja kad je reč o ruskoj odluci kaj se tiče sledeće faze njene istorije: ili da bude deo Evrope ili da postane evroazijski izgnanik, niti istinski evropska niti azijska i uglibljena u svoje konfilkte sa "najbližim inostranstvom", piše Bžežinski o ukrajinsko -ruskim odnosima....

Kurir.rs/A.Mlakar/RT

.