Posle Pakistana, još jedna zemlja bila je zainteresovana da nabavi tadašnji jugoslovenski tenk M-84. Naime, SFRJ je sa iranom vodila intenzivne pregovore, ali na žalost od realizacije nije bilo ništa, jer je ubrzani raspad zemlje zaustavio sve planove, a Iran 1993. godine od tadašnje Rusije nabavio 300 tenokova T-72S "Šilden" koji su mogli lansirati raketu iz tenkovske cevi. Skoro tri decenije kasnije Iranci su uz pomoć stručanjaka sa Balkana uspeli da razviju domaću verziju modifikacije tenka T-72 pod imenom "KAARAR".
Kako je svojevremno zapisao general Milorad Dragojević, načelnik VTI i kasnije pomoćnik saveznog ministgra odbrane u svojoj knjizi "Razvoj naoružanja VTI kao sudbina", razgovori sa Iranom su bili unekoliko drugačiji nego sa ostalim zemljama.
Na to uticalo je nekoliko faktora, pre svega dugogodišnji rat sa Irakom, sa kojim je Jugoslavija imala više nego odličnu vojnotehničku saradnju, a drugi najbitniji faktor je bio dešavanje u samoj zemlji i politika koju su oni sprovodili prema drugim zemljama.
Intenzivni razgovori sa Iranom započeli su 1989 godine, a pokušaju sklapanja ugovora trebalo je da sledi 1991. ali je rat buknuo i od tog poslanije bilo ništa.
Kako je sve počelo
Te 1989. tadašnji direktor SDPR Jovanović sa ministrom odbrane Irana potpisao je protokol o budućoj međudržavnoj saradnji. Već jula iste godine u Iranu se obrela veća grupa jugoslovenskih stručnjaka koji su imali zadatak da sagledaju proizvodne mogućnosti Irana i izrada projektnog zadatka , koji bi poslužio kao preduslov naše ponude za organizaciju i proizvodnju tenka M-84 u Iranu. Novembra 1989 predstavnicima te zemlje predata je ponuda za prenos tehnologije u ukupnoj vrednosti 2.511.000.000. dolara.
Kako navodi general Dragojević cene isporuka, odlivaka, sklopova i agregata formirane su bile na bazi cene tenka za Kuvajt u vrednosti 1.500.000 dolara po komadu i uobičajenih rezervi. Posle toga vođeno je više razgovora, pa je datap onuda sa znatno nižom cenom.
Inače za ponudu novog tenka Iranu bilo je zainteresovano više zemalja. Rusi sa svojim T-80, ČSSR sa modifikovanim tenkom T-72M, NR Kina sa svojim STORM-II, Brazil sa tenkom "Ozorio" i Jugoslavija sa M-84. U sklopu razmatranja ponudao tenkvima i tehnologijama Iranci su posetili u periodu od septembra-decembra 1990 sve zemlje koje su ponudile svoje tenkove. U uži izbor ušli su Kina, Rusija i SFRJ da bi prikupili dodatne informacije, jer su sve tri zemlje ušle u uži izbor. Za konačni izbor tenka formirana je komisija od pripadnika regularne armije, revolucionardne garde, vojne industrij, logistike i nekih drugih službi vezanih za proizvodnju tenka.
Iranci su prilikom razgovora sa našom delegacijom rekli da je potrebno sniziti cenu jer je u pitanju veliki posao u pogledu angažovanja naših kapaciteta i mogućnosti proširenja poslova zbog prenosa tehnologija i proizvodnja od 1.000 tenkova u roku od pet godina, a zatim ostaje dugoročno 30 posto sklopova i agregata koje misle da trajno uvoze iz naše zemlje. Izneli su podatke da su im Rusi ponudili tenk T-80, da to nisu prihvatili zbog gasne turbine, koja ne odgovara za to podneblje, ali da daju određenu prednost njihovom tenku T-72S u odnosu na M-84, jer taj tenk ima mogućnost lansiranja rakete iz tenkovske cevi.
Jugoslovenska delegacija nije imala dilemu da je trebalo Irancima izneti naše argumente zašto je M-84 mnogo bolji nego ruski T-72S i zašto je taj dugoročan posao veoma važan za SFRJ.
Ključni razgovor je obavljen sa doktorom Barzanijem direktorom vojne industrije, i koji je smatrao da Jugoslavija ima blagu prednost nad ostalima, ali je mana ta što M-84 nije imao mogućnost lansiranja rakete iz cevi tenka. Na tome su kako general Dragojević ističe posebno insistirali Pasdarani. Jugoslovenska delegacije je rekla da tenk može lansirati raketu samo ako stoji, ali ne i u pokretu i da je neko Irance pogrešno informisao da to ruski tenkovi rade u pokretu.
Večoj vojnoj delegaciji bio je prikazan film sa najbitnijim informacijama o tenku, tehnologijama i prednostima M-84 u odnosu na konkurentske tenkove u svetu.
Narednog dana dr Barzani je rekao generalu Dragojeviću da je naša delegacija bila u pravu i da je grupa previdela mogućnost ispaljivanja rakete iz tenka u pokretu.
Predstavniici vojne industrije su zatim tražili da jugoslovenska delegacija obiđe neke njihove pogone i da iznesu mišljenja o mogućnosti korišćenja svega s čim raspolažu u proizvodnji tenka. Predvideli su da tenk proizvode u okviru postojećeg novoizgrađenog kompleksa fabrika vojne industrije..
Ono u čemu Iranci nisu odustajali bilo je da spuste našu cenu. Međutim u jogoslovenskoj delegaciji postojala je jedna zemlja da li će doći do raspada zemlje i propasti ovako velikog i ambicioznog posla. Više je bilo onih koji su smatrali da do raspada SFRJ neće doći i da i ako dođe do razlaza ekonomska logika će prevladati, ali na žalost raspad je usledio i to krvav, a od posla nije bilo ništa. Iran je u Rusiji tri godine kasnije kupio ruske T-72S.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
