Trupe iz drugih zemalja, uključujući Rusiju, poslate su da pomognu u stabilizaciji situacije u toj zemlji.
Gde je Kazahstan i kakva je to država?
Kazahstan je ogromna država, veličine Zapadne Evrope, koja se nalazi u centralnoj Aziji i graniči se sa Rusijom i Kinom. Sastoji se uglavnom od planina i sušne stepske zemlje, ima populaciju od samo 19 miliona ljudi. Nezavisnost je stekla 1991. godine, nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Šta se događa u Kazahstanu?
Demonstracije su počele 2. januara u gradu Žanaozen, naftnom čvorištu i mestu smrtonosnih sukoba između demonstranata i policije pre nešto više od 10 godina.
Protesti su se zatim proširili na ostatak zemlje. Snage bezbednosti kažu da su ubile izgrednike u Almatiju pokušavajući da zavedu red. Policija kaže da su demonstranti pokušali da preuzmu kontrolu nad policijskim stanicama u gradu, piše BBC.
Predsednik Kasim-Žomart Tokajev rekao je da je "20.000 bandita" napalo Almati i da je rekao snagama bezbednosti da "pucaju bez upozorenja".
Navodi se da je širom zemlje povređeno oko 1.000 ljudi, a 400 je lečeno u bolnici. Više od 3.000 ljudi je uhapšeno, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova. Proglašen je policijski čas i zabranjena masovna okupljanja.
Zašto su počeli nemiri?
Protesti su počeli kada je vlada ukinula gornju granicu cena tečnog naftnog gasa (TNG). Mnogi Kazahstanci su pretvorili svoje automobile da koriste TNG jer je bio jeftiniji od drugog goriva.
Međutim, vlada je saopštila da je ograničenje cena dovelo do nestašice TNG-a i da više ne može da priušti povećanje snabdevanja.
Čini se da izgrednici imaju i druge pritužbe. Neki su uzvikivali ime Nazarbajeva i pokušavali da sruše njegovu bronzanu statuu. Nakon povlačenja sa mesta predsednika, Nazarbajev je nastavio da drži jaku poziciju u vladi kao predsednik Saveta bezbednosti Kazahstana.
Takođe se činilo da priprema svoju ćerku Darigu kao budućeg vođu, prema posmatračima. Da bi smirio demonstrante, gospodin Nazarbajev je smenjen sa svoje funkcije.
Kako se Rusija uključuje?
Ruski padobranci poslati su u Kazahstan na zahtev kazahstanskog predsednika da pomognu u ''stabilizaciji'' zemlje. Oni su poslati pod nadležnošću Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Ovo je grupa zemalja koju čine Rusija, Kazahstan, Belorusija, Tadžikistan, Kirgistan i Jermenija, koja je nastala nakon raspada Sovjetskog Saveza.
ODKB, kojim trenutno predsedava Jermenija, okrivio je probleme u Almatiju ''invaziju banditskih formacija obučenih iz inostranstva''. Smatra se da je 2.500 vojnika poslato u Kazahstan, iz drugih država ODKB-a, ali uglavnom iz Rusije.
ODKB kaže da su trupe mirovne snage koje će štititi državne i vojne objekte poput gasovoda, ruskih vojnih baza i ruske svemirske stanice na Bajkonuru.
Šta se dalje dešava?
Vlada Kazahstana pravi ustupke. Odložila je ukidanje ograničenja cena na TNG - naloživši da se cene svih goriva za vozila regulišu na šest meseci. Smenjeni su i ministri. Predsednik Kasim-Žomart Tokajev rekao je da vlada nije uspela da izvrši "jedan od svojih glavnih zadataka - da drži inflaciju pod kontrolom".
Međutim, čak i ako snage bezbednosti uguše proteste u Almatiju, oni bi mogli da potraju duže u Žanaozenu, kaže Ben Godvin, šef analize u Prism Political Risk Management.
Grad ima istoriju antivladinih štrajkova i demonstracija. U međuvremenu, SAD dovode u pitanje da li su trupe ODKB legitimno pozvane u zemlju. Bela kuća je saopštila da će pratiti bilo kakva kršenja ljudskih prava i bilo koje radnje koje bi mogle da dovedu do ''zauzimanja kazahstanskih institucija''.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
