U tome su korak prvi napravili ne SAD, nego Velika Britanija, koja šalje svoju šeficu diplomatije Liz Trus i ministra odbrane Bena Volasa u Moskvu na razgovore sa svojim kolegama,
Uprkos silnim obećanjima da će Rusija zažaliti ako napadne Ukrajinu i da će NATO, kao odbrambena alijansa reagovati i poslati vojsku, izgleda da je to bilo samo medijsko sipinovanje i dokazivanje da je severnoatlanska alijansa posle debakla u Avganistanu nikad jača i spremna za nove izazove.
A onda oglasio se generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg, koji je u izjavi za BBC rekao da: " NATO nema planove da rasporedi borbene trupe u Ukrajini koja nije članica NATO-a u slučaju ruske invazije".
Ova izjava usledila je posle pojave informacije da britanski premijer Boris Džonson razmišlja da udvostruči broj vojnika, koji su raspoređeni da pojačaju granice Evrope i da na istok pošalje 1.000 vojnika, uz upozorenje da bi vojni upad Rusije u Ukrajinu bio tragedija.
Malo pretnje, malo diplomatija
Boris Džonson smatra da bi ova ponuda, koju već razmatra NATO "poslala jasnu poruku Kremlju" da se neće tolerisati njihova destabilizujuća aktivnost".
Inače ovaj potez britanskog premijera dolazi pošto se očekuje njegov razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i putovanje u problematični region početkom februara.
Da se diplomatiji daje sve veća prednostu nego ratnim bubnjevima, koji su odjekivali puni 14 dana svetskim medijima sve je vidljivije i da upravo oni koji su najviše pretili ratom šalju diplomatske misije na razgovor sa ruskim kolegama.
U tome su korak prvi napravili ne SAD, nego Velika Britanija, koja šalje svoju šeficu diplomatije Liz Trus i ministra odbrane Bena Volasa u Moskvu na razgovore sa svojim kolegama, koji će biti održani narednih dana. Inače Velika Britanija je prva država koja je otvoreno u Ukrajinu poslala svoje vojne savetnike i protivoklopne rakete za borbu protiv ruskih tenkova.
NE PROPUSTITE
Mađari oladili štab NATO
Osim Rusije Volas će posetiti i Balkan, pre svega Mađarsku, Sloveniju i Hrvatsku.
Inače ministar odbrane Mađarske Tibor Benke je već naveo da ne smatra svrsishodno da se na teritoriji te države razmeste dodatne snage NATO pakta zbog krize u Ukrajini. Takođe Benke je saopštio i nema ulaska Kijeva u alijansu sve dok Ukrajina zakarpatskim Mađarima ne daju ista prava, kao što je Budimpešta dala Ukrajnicima koji žive u Mađarskoj.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je pokušao da odbaci izveštaje o „neminovnoj" invaziji Rusije na Ukrajinu, moleći po ko zna koji put zapadne medije i političare da prestanu da izazivaju nepotrebnu paniku sa pričom o ruskoj agresiji.
Vojska treba da brani granicu sa Meksikom
Ova priča bila bi nepotpuna da nema ni Donalda Trampa, koji se po drugi put oglašava na temu rata u Ukrajini. Tramp se već izvesno priprema za predsedničku trku i na mitinzima na kojima pokušava da osvoji nominaciju Republikanske stranke za predsedničke izbore 2024. ponovo dotakao Ukrajine i udario po aktuelnom predsedniku Bajdenu.
Govoreći u subotu na skupu „Spasimo Ameriku" u Konrou u Teksasu, Tramp je osudio Bajdenovu administraciju zbog „opsednutosti kako da zaštiti ukrajinsku granicu", dok je optužio da zatvara oči pred krizom u SAD.
- Svi u Vašingtonu su opsednuti kako da zaštite ukrajinsku granicu, ali za nas trenutno najvažnija granica na svetu nije granica Ukrajine, to je američka granica, rekao je Tramp svojim pristalicama.
Navodeći rekordno visok broj ilegalnih migranata koji su stigli do granice između SAD i Meksika, bivši predsednik je uporedio priliv ljudi sa „invazijom" koja ugrožava bezbednost SAD.
- Pre nego što Džo Bajden pošalje bilo kakvu vojsku da brani granicu u Evropi, trebalo bi da pošalje trupe da brane našu granicu upravo ovde u Teksasu,rekao je on.
Kurir.rs/A.Mlakar
Generali Pentagona: Nećemo da se mešamo u rat
Dok je Pentagon odbacio mogućnost američke vojne umešanosti u „borbene operacije" u Ukrajini, najviši americki generali su već u javnost pustili mračnu sliku posledica potencijalnog potpunog sukoba izmedu Kijeva i Moskve, upozoravajući na „užasne" posledice i „znacajne žrtve", iako je Rusija dosledno poricala da planira invaziju na svog suseda.
Rakete i Apači na Baltik, razarač u Crno More
Boris Džonson u svojim planovima za vojno jačanje na istoku Evrope osim 1.000 vojnika planira slanje razarača klase "Daring" Type 45 i patrolnog broda u Crno More, raspređivanje bacača raketa MLRS u Estoniju, kao i nekoliko borbenih helikoptera AH-64 A Apač u Letoniju ili Litvaniju, slanje eskadrile aviona "Jurofajter Tajfun" na Kipar. Inače Velika Britanija u Estoniji ima već 900 vojnika, 150 u Poljskoj i više od 100 u Ukrajini. Ova ponuda je trenutno pred funkcionerima NATO i smatra se podrškom partnerima na Baltiku i u Ukrajini gde je u toku operacija "Orbital"
NE PROPUSTITE
