Ruski predsednik Vladimir Putin u ponedeljak je potpisivanjem ukaza doneo je odluku priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike kao nezavisnih država. Dan posle toga navedeno je da će se priznanje odnosti na onu teritoriju kako je navedeno u njihovom ustavu, a to je zapravo i onih dve trećine navedenih oblasti koje su pod kontrolom ukrajinske vojske. Da li će ruski tenkovi nastaviti put dalje prema ostalim delovima Ukrajine i dalje je predmet nagađanja.
- Istočna i severoistočna predpostavljena linija fronta je značajno ojačana od 2014. godine. Mogućnost frontalnog sukoba sa ruskom vojskom je značajno podigla ulog u pogledu gubitaka koje bi pretrpela Moskva. Verovatnije je očektivati sabotaže i napade na kritičnu infrastrukturu uz presecanje komunikacijskih pravaca, kaže za Kurir bezbednosni analitičar Darko Obradović.
On iznosi drugačiji scenario koji je verovatniji od invazije ruskih tenkova na ostali deo ukrajinske teritorije.
- Pod izgovorom "vojnih vežbi" Rusija je značajno proširila zone dejstva svojih raketno-artiljerijskih sistema što joj daje mogući ishod strateška prednost uz uporedno taktičko vojno napredovanje. Bez većih gubitaka, danas nije moguće napasti Ukrajinu, iz tog razolga Rusija će koristiti kombinovane sajber napade i fizičku silu, dodaje Obradović.
On naglašava da Ukrajinska vojska ima podršku Velike Britanije koja joj ustupa satelitske snimke u realnom vremenu što će Ukrajini omogućiti da nadoknadi nedostatke u odnosu na rusku vojsku.
- Definitivno bez korišćenja teritorije Belorusije nije mogući izvesti uspešnu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, zaključuje on.
Prema Igoru tabaku analitičaru vojnog portala Obris.org iz Zagreba kako stvari stoje, već je neko vreme sve na mestu za veliku vojnu operaciju širokokog obima.
"Putin je svojim jučerasnjim izjavama postavio kompletne prostore Donjecke i Luganske oblasti kao primarno područje operacija, ali to nit je sigurno, niti zapravo ograničava mogućnosti masovnih eskalacija jednom započetog sukoba. Pri tome treba imati na umu kako dosadašnje linije kontakta nisu tek neke linije na karti, već je to front na kome je Ukrajina 2014. uspela zaustaviti tadašnje pobunjenike i njihove partnere. Dakle, teško je očekivati da bi njih 2022. Kijev pustio bez borbe. Nažalost, sve to vodi prema mogućnosti ozbiljnog vojnog sukoba s izuzetnim potencijalom za eskalaciju unutar i oko Ukrajine, dodaje Tabak.
On kaže da sve zavisi od volje Vladimira Putina koji ima apsolutnu slobodu izbora, od diplomtije pa do velikog rata...
S druge strane satelitski snimci američke kompanije Maxar u poslednja 24 časa ukazuju na novo raspoređivanje snaga i borbene tehnike na zapadu Rusije. Posebno snimci tenkova T-72 ruske armije koji se nalaze četiri kilometra od granice sa Ukrajinom, odnosno 20 kilometara od grada Sumi.
Da je invazija aktuelna govori i podatak da je u okrugu Hojnik u Belorusiji koji se nalazi na samo 100 kilometara od Kijeva na polju smešteneo 30 jurišnih borbenih helikoptera Ka-52 i Mi-24P, kao i pomoćnih helikoptera Mi-8AMTŠ/MTV-5 Vazduhoplovnih snaga Rusije, koji bi u potencijalnoj invaziji čistili prostor ispred tenkova od ukrajinskih snaga.
Kurir.rs/A.Mlakar
Ukrajina uskoro članica NATO-a?
Kuleba: Prvo diplomatija, a onda tek rat
"NATO izbor Ukrajinaca i niko osim Ukrajine i NATO-a neće odlučivati o budučnosti naših odnosa. Čak i ako ne uradimo ništa, Putin bi našao izgovor da nas za nešto optuži", rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na konferenciji sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinknom u Vašingtonu.
Što se tiče planova da se odgovori na rusku agresiju, on je rekao da je prvi plan diplomatija, a ako to ne uspe, boriće se za svaki pedalj ukrajinske teritorije, za svaki grad i selo dok ne pobede.
NE PROPUSTITE
