Uz nezapamćene poremećaje na globalnom tržištu koje izaziva rat u Ukrajini, problemi transporta i cene gasa ne samo da se ne rešavaju nego dobijaju novi razlog za usložnjavanje. Iako smo izuzeti iz odluke predsednika Rusije Vladimira Putina da za „neprijateljske zemlje“ uvede plaćanje gasa u rubljama, Srbija će teško moći da ostane imuna na posledice koje proizvode nova pravila igre, pre svega one koje se tiču cene, količine i linija prenosa, ocenjuju sagovornici Kurira.
Prioritet Kremlja
Na to je upozorio i predsednik Aleksandar Vučić kada je rekao da će odluka Moskve o plaćanju u rubljama stvoriti za Srbiju mnogo novih problema. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da će zabrinutost Srbije za plaćanje gasa u ruskoj valuti biti prioritet za Rusiju.
Prepravljali ugovore zbog profita
MUP i BIA vode istragu o izvozu žita
U opštoj pomami u regionu i celoj Evropi za srpskom pšenicom otkrivene su i zloupotrebe kod onih koji su na prevaru pokušali da zaobiđu odluku države o ograničavanju izvoza. Predsednik Aleksandar Vučić je zbog toga tražio od premijerke Ane Brnabić, ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina i Bezbednosno-informativne agencije da se pozabave kontrolom antidatiranih ugovora koji su ranije potpisani.
- Prevaranti će morati u zatvor... Ne interesuje me ništa, biće obezbeđene dovoljne količine pšenice i kukuruza za sve, ali na prvom mestu mora da bude obezbeđena Srbija - poručio je Vučić.
MUP i BIA zapravo istražuju ugovore koji su potpisani pre nego što je Vlada Srbije usvojila odluke o zabrani izvoza pšenice, brašna, kukuruza i suncokretovog ulja. Kako se sumnja, neki akteri na tržištu su menjali isprave i povećavali količine žita koje su prvobitnim ugovorima bile predviđene. Oni su tako pokušali da iskoriste haos na tržištu zbog rata u Ukrajini i za sebe obezbede veći profit. Da bi izbegli državnu zabranu izvoza, služili su se falsifikovanjem i antidatiranjem ugovora, pa su zbog daleko većih cena pokušali da prodaju veće količine od ugovorenih.
Sve zemlje u regionu traže veće količine pšenice i kukuruza od Srbije nego što su tokom prošle godine potrošile. Samo države u regionu i Italija traže hitnu isporuku oko 400.000 tona pšenice, što je u ovom trenutku čak polovina naših ukupnih rezervi pšenice. Kada je reč o kukuruzu, region traži hitnu isporuku 690.000 tona, a naše rezerve u ovom trenutku su milion tona.
- To je potpuno normalno. On je u pravu. To zaista može da bude problematična situacija, zato što je Bugarska u ovom slučaju istupila neprijateljskim koracima prema nama. Zato će morati da plaća u rubljama, htela - ne htela, sviđalo joj se to ili ne. Ali to istovremeno ne važi za Srbiju. To je problem koji treba rešiti. Naravno, zabrinutosti Srbije biće za nas primarni prioritet - izjavio je Peskov, komentarišući Vučićevu ocenu.
Ekonomista Miladin Kovačević objašnjava za Kurir da je potez Moskve o uvođenju plaćanja u rubljama očigledno usmeren na osnaživanje ruske valute.
- Time se implicira i izvesno povećanje cene gasa zato što je kurs rublje u nekoj meri precenjen. Uvek kad se vodi politika stabilizacije kursa, onda se kurs drži na jednom precenjenom nivou. Odluka se odnosi na zemlje koje je Moskva označila kao neprijateljske, a mi na toj listi nismo, pa se ta odluka na nas ne odnosi. Međutim, bojim se da ne možemo izbeći sudbinu koju će preživeti cela Evropa, da li zato što nećemo moći lako da transportujemo gas ili zbog nekog drugog razloga. Transportne linije se mogu narušiti, postoje gasovodi preko Ukrajine, preko Balkanskog toka... To će biti upakovano u odgovor Evrope koji čekamo, jer Evropa ne može bez ruskog gasa - naglašava naš sagovornik.
Problemi transporta nafte
Od Bliskog istoka do Drača
Srbija na sve načine pokušava da prevaziđe krizu s nabavkom nafte, a jedna od opcija na kojoj se uveliko radi je uvoz iz zemalja Bliskog istoka.
- Mi nemamo naftu i gas, nema više ništa, zavisimo 100 odsto od uvoza. Za poljoprivredu možemo da imamo dovoljno, ali nam ona zavisi od nafte i gasa... Već razgovaram s prijateljima s Bliskog istoka da uvozimo naftu od njih, najbolje do Drača. I sad gledamo kako da je dovezemo od Drača - rekao je Vučić za Pink.
Podsetimo, Evropski savet je sankcijama podvrgao i „Gasprom njeft“, što potencijalno dovodi u pitanje snabdevanje Srbije naftom. Jer ono se gotovo u potpunosti oslanja na NIS, u većinskom vlasništvu ruskog giganta. Ruska nafta do Srbije dolazi tako što je NIS transportuje do Krka, a odatle naftovodom kroz Hrvatsku do Srbije. S obzirom na to da je reč o teritoriji EU, postoji opasnost da se taj dovod zaustavi. Zbog toga Srbija traži alternativu, a pored Drača, teoretski su moguće i linije transporta preko Dunava, ili od Soluna ili Bara, vozom ka Srbiji.
Udar na dolar
Kovačević podseća da je Evropa već za tri nedelje doživela katastrofalne posledice, a tek se može naslutiti kakve bi one bile da se zaustavi gas na nekoliko meseci.
- To je nešto što se jednostavno ne može dopustiti i na neki način će se prevazići. Čak i da plaćamo u rubljama, pitanje je samo kako doći do rubalja. Pretpostavljam da bi ruske banke, koje mogu da posluju sa zapadnom Evropom, otvorile liniju konvertovanja u rublje da bi se platio uvoz gasa - kaže on.
Putinova odluka je protumačena kao udar na dolar kao svetsku valutu kojom se inače kupuju gas i nafta. Ekspresno je usledio skok cene gasa u Evropi za 10 odsto. Rusija će novim pravilom povećati vrednost svoje valute zbog skoka tražnje za rubljama, a njih će „neprijateljski“ uvoznici ruskog gasa morati nabavljati ili u ruskim bankama ili na međunarodnom tržištu deviza.
Ivana Kljajić
