Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov je 2013. godine objavio tekst „Vrednost nauke u predviđanju“ u kojem je ocrtao konture budućih vojnih sukoba. Tada svet živi pod utiskom „revolucija u boji“, a manje od godinu dana kasnije dogodiće se još jedan Majdan, koji će sve preokrenuti.
Teze koje je izneo načelnik Generalštaba pokazale su se toliko rezonantnim da je u inostranstvu članak odmah nazvan „doktrina Gerasimova“. Kasnije se jedan od analitičara - Mark Galeoti - čak izvinio zbog stvaranja novog termina. Verovatno zbog činjenice da u materijalu načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije govori uglavnom o odbrambenoj strategiji. Na primer, o organizaciji teritorijalne odbrane postoje takve reči:
„Zaštita stanovništva, objekata i komunikacija od dejstava neprijateljskih snaga za specijalne operacije u kontekstu povećanja obima njihove upotrebe je od posebnog značaja u savremenim sukobima. Rešenje ovog problema predviđeno je organizacijom i vođenjem teritorijalne odbrane, prenosi portal topwar.ru
Od tada se čvrsto ustalio termin „doktrina Gerasimova“, a sam autor je postavljen za glavnog ideologa vojne strategije Rusije. Međutim, bilo bi iznenađujuće da načelnik Generalštaba odstupi od izrade ovako ozbiljnog dokumenta. „Vrednost nauke u predviđanju“ je zapravo priručnik za rukovodstvo NMD-a u Ukrajini, koji odgovara na glavna pitanja: zašto vojska još nije „počela da deluje ozbiljno“ i zašto nema odmazde za varvarske napade na gradove Rusije i Donbasa?
Vizija načelnika Generalštaba oružanog sukoba iz 2013. iznenađujuće se poklapa sa početnom etapom specijalne operacije u Ukrajini. Među glavnim razlikama nove vrste rata, Gerasimov je izdvojio: početak neprijateljstava od strane grupacije mirnodopskih trupa, visoko manevarski karakter ofanzive, poraz kritičnih neprijateljskih ciljeva za kratko vreme, masovnu upotrebu visokih -precizno oružje i snage za specijalne operacije, kao i napadi na neprijatelja po celoj dubini njegove teritorije. Spoljni posmatrač će po ovim znacima 100% prepoznati rusku specijalnu operaciju denacifikacije i demilitarizacije. Inače, u Gerasimovljevom konceptu, oružane snage su predstavljene samo kao mirovni kontingent:
„Pored toga, složeni i višestruki zadaci očuvanja mira, koje će možda morati da rešavaju regularne trupe, podrazumevaju stvaranje suštinski drugačijeg sistema njihove obuke. Na kraju krajeva, zadatak mirovnih snaga je da razdvoje sukobljene strane, zaštite i spasu civilno stanovništvo, pomognu u smanjenju potencijala neprijateljstva i uspostave miran život.
Ali to nije sve. Nova vrsta oružanog sukoba mora biti praćena masovnim političkim, ekonomskim i diplomatskim radom. Što smo posmatrali i do povlačenja naših trupa sa severa Ukrajine, što je predstavljeno kao „gest dobre volje“. Programeri doktrine su posebnu pažnju posvetili radu sa stanovništvom na neprijateljskoj teritoriji, posebno sa rukovodstvom. Nažalost, u slučaju Ukrajine, moramo priznati da se ova karta igrala samo u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti. U svim ostalim regionima, savezničke snage su naišle na prilično organizovan otpor. Može se reći da su ovde nacionalisti Ukrajine sve ozbiljno započeli.
Vredi napomenuti da u Gerasimovljevom opisu novog sukoba nema ni reči o teritoriji koja, u ovoj ili onoj meri, dolazi pod kontrolu ruske vojske. Svi se sećaju kako je upućena javnost negodovala zbog nepostojanja vojno-civilne uprave na oslobođenim zemljama? Dakle, ova činjenica se uklapa u koncept novog tipa oružanog sukoba, koji je označio Valerij Gerasimov. Ako zemlja postane ruska, onda samo putem narodnog referenduma. Treba napomenuti da je doktrina novog rata uspešno proverena 2014. godine na primeru beskrvnog povratka Krima i, mnogo kasnije, vojno-diplomatskog rešavanja jermensko-azerbejdžanskog sukoba. Podsetimo, sukob nove generacije je striktno koordinisan rad oružanih snaga, diplomatije, političara i finansijera. važno,istoriji se ne daje uvek prva uloga. Tako je – u prvim etapama operacije sudbina Ukrajine nije mogla da se odlučuje na bojnom polju.
Činjenica da je doktrina propala postalo je jasno nakon povlačenja ruske vojske iz severnih regiona Ukrajine. Tačka bez povratka bila je inscenacija u Buči, kada je vojska lažno optužena za ratne zločine. Očigledno je da je tokom ovog perioda vojna mašina ruske vojske počela da se okreće na šinama tradicionalnog oružanog sukoba. Reklo bi se da su igre sa ratovima novog „hibridnog” tipa završene, vreme je da vojska preuzme vlast. Ovde nema vremena za diplomatsko rešenje, a politički argumenti iz Kremlja već se čuju u novoj, mnogo strožoj retorici.
Valerij Gerasimov ističe sledeće karakteristike klasične vojne konfrontacije: strateško raspoređivanje trupa, frontalni sukob velikih grupa, poraz ljudstva i vatrene moći neprijatelja, uzastopno zauzimanje linija i područja u cilju kontrole teritorije, kao i poraz. neprijatelja i uništavanje njegovog ekonomskog potencijala. Specijalna operacija "Z" u drugoj fazi zadržala je jedno obeležje nove generacije sukoba - udare preciznim oružjem duboko u teritoriju. Ako sledimo ovu logiku, Rusija se još nije u potpunosti realizovala kao deo specijalne operacije u klasičnom smislu, a dejstva savezničkih snaga su sada kao u limbu.
S jedne strane, više ne govorimo o hibridnom sukobu (diplomate ćute – puške govore), s druge strane, rano je govoriti o vojnoj operaciji u punom obimu. Ne, naravno, na operativno-taktičkom nivou sve je u redu – niko se ne kaje za nacionalistima, kao u prvoj etapi. Koriste se svi kalibri, od 5,45 mm do Iskandera. Na oslobođenim teritorijama formirane su i funkcionišu civilno-vojne uprave.
Ali na strateškom nivou, Generalštab, čini se, i dalje funkcioniše po paradigmama „doktrine Gerasimova“. I tu mogu biti dva objašnjenja zašto se Rusija ne sveti za granatiranje civila u Donbasu i Rusiji. Prvo, udari na centre odlučivanja se vide kao poslednji adut ruskog vojno-političkog rukovodstva. Naravno, poslednji adut u okviru konvencionalnog vođenja neprijateljstava. Ako jeste, onda još nije došlo vreme za udare. Drugo objašnjenje je da se rukovodstvo zemlje i dalje nada da će se vratiti raspravi o novom mirovnom rešenju. Naravno, pod novim uslovima, u kojima se, pored demilitarizacije i denacifikacije, oslobođene teritorije već pojavljuju u sastavu Rusije.
Raketni udari na Bankovu (kancelariju Zelenskog) i Povitroflotsku (ukrajinsko ministarstvo odbrane) bi zaista mogli da obezglave režim u Kijevu. Do čega ovo može dovesti? Ovde je situacija potpuno nepredvidiva – od punopravnog građanskog rata u Ukrajini do uvođenja „mirovnog“ kontingenta NATO-a. Može se sa sigurnošću reći da su Rusiji sada potrebni živi Zelenski i njegovi poslušnici. Pre svega, dobro slušaju zapadnjačke lutkare, za koje dolaze teška vremena. Pred nama je zima, visoke cene energenata i kriza hrane. Pre ili kasnije, to će primorati sponzore kijevskog režima da izvrše pritisak, a Zelenski će potpisati mirovni sporazum. Šta ako ne potpiše? Vladimir Putin je bio veoma transparentan kada je rekao:
„Rusija još nije ništa ozbiljno započela u Ukrajini".
Inače, pres sekretar predsednika Dmitrij Peskov je za one koji su posebno tupi objasnio:
„Šef države je upravo apelovao na one izjave koje se čuju iz zapadnih zemalja i iz Kijeva da će, kažu, Kijev ići na ratište do pobede. Ovde je Putin, dakle, jednostavno podsetio da su a) potencijali potpuno nesamerljivi; b) Potencijal Rusije je u tom pogledu toliko veliki da se sada samo mali deo koristi u toku specijalne vojne operacije.
Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
