Bivši američki predsednik Donald Tramp objavio je svoju kandidaturu na predsedničkim izborima 2024. godine dok se u zemlji odvija napeta trka za Predstavnički dom.

Republikance od kontrole nad Predstavničkim domom Kongresa deli samo jedna pobeda, a tanke nade demokrata da će zadržati većinu u Predstavničkom domu u ponedeljak su skoro ugašene, sa pet trka dobijenih za republikance.

Ostalo je neizvesno 14 mesta u Predstavničkom domu, sa 217 predviđenih za republikance i 204 za demokrate.

Demokrate bi morale sve da ih uzmu da bi zadržale kontrolu – što je kako piše “Politiko” skoro nemoguć zadatak. Ipak, demokrate su nakon pobede u Nevadi zadržale kontrolu nad Senatom, jer su stigle do neophodnih 50 mesta.

kongre01-ap-j-scott-applewhite.jpg
AP/ Scott Applewhite 

Nakon što je postalo izvesno da donji dom Kongresa poprima crvenu boju, Tramp je u utorak u svojoj vili Mar-a-Lago na Floridi pred televizijskim kamerama objavio kandidaturu za predsednika.

- Da bih Ameriku ponovo učinio velikom i slavnom, večeras objavljujem svoju kandidaturu za predsednika Sjedinjenih Država - rekao je Tramp okupljenima u Mar-a-Lagu gde će biti sedište njegove kampanje.

Ukoliko pobedi, postaće drugi predsednik Sjedinjenih Država kojem je to pošlo za rukom na dva neuzastopna izbora.

A on nije tako slab kandidat kako bi mnogi očekivali – ili se nadali, piše u svojoj analizi za “Njujork tajms” dopisnik “Dispeča” i saradnik Instituta za kompetitivna preduzeća (CEI) Kevin Vilijamson. On veruje da će Tramp najverovatnije da bude republikanski kandidat za predsednika 2024.

S obzirom da Amerika ima samo dve glavne političke partije, on bi mogao da pobedi na izborima (za kandidata), a to bi bilo loše za zemlju, piše Vilijamson.

Ukoliko i dok neko drugi ne uđe u arenu i dokaže suprotno, te uprkos razočaravajućim rezultatima republikanaca na međuizborima za koje mnogi krive Trampa, on ostaje lider Republikanske partije. Njegov stil personalizovane politike je nekompatibilan sa bilo kakvom koalicionom politikom, a njegov plan za ličnu vladavinu u drugom mandatu se pretvara u noćnu moru, navodi Vilijamson.

On je ocenio da se Tramp našao u dominantnoj poziciji jer su republikanci “u haosu”, ali da to nije nužno problem za njega. Republikanci su podeljeni unutrašnjim rivalstvima i ogorčenim optužbama što je za Trampa, kako ceni Vilijamson, savršeno okruženje. Ipak, Trampov politički dosije nije posebno impresivan.

On je jedan od svega 10 predsednika koji nisu uspeli da osvoje reizbor, pored Vilijama Tafta, Martina Van Bjurena i Džordža Buša starijeg. Na tek proteklim međuizborima je čovek koji se smatra Trampovom najvećom konkurencijom za republikanskog kandidata 2024, Ron Desantis sa Floride, glatko pobedio demokratskog rivala za skoro 20 poena.

789456132.jpg
AP/Susan Walsh, AP/Shafkat Anowar 

Kako je istakao Vilijamson, u normalna vremena, normalna politička partija bi se udaljila od gubitnika i gledala napred, stala iza pebednika. Ali, ovo nisu normalna vremena a republikanci nisu normalna partija. Tramp je već upozorio Desantisa da se ne kandiduje 2024, preteći mu iznošenjem “prljavog veša”.

Vilijamson ukazuje da Trampa neće biti lako isterati, jer je njegova veza sa pristalicama lična, zasnovana na obećanju da će poniziti neprijatelje desnice, i nije ograničena prolaznim dešavanjima poput razočaravajućih rezultata na međuizborima.

"Bog dvostruke prirode"

U teologiji Trampovog kulta, piše Vilijamson, on je bog dvostruke prirode – istovremeno mačo, razmetljivi heroj i večna žrtva na milost i nemilost “elita” za koje njegovi sledbenici veruju da su njihove žrtve. Oni smatraju da kad se kaže da je Tramp zao ili glup, to znači da su oni koji glasaju za njega takvi. A ova nelogičnost ima teološku, a ne političku pozadinu.

Takvo razmišljanje nije za političku kampanju već lični kult, ukazuje Vilijamson, dodajući da Desantis sigurno ima u vidu primer iz 2016. svog kolege sa Floride senatora Marka Rubija, koji je retorički napao Trampa na izborima za republikanskog kandidata a uspeo samo sebe da izgura iz igre, što je “klasičan slučaj neuspelog pokušaja ubistva kralja”.

Lična politika, lična i agenda

Ipak, izborni fijasko 2018, 2020 i 2022. otvara pitanje vrednosti zadovoljavanja takvog kulta. Ako je Trampova politika tako lična, izvesno je da bi takva bila i vladina agenda njegovog drugog mandata. Ali, njegovi podređeni su naučili lekcije iz tih haotičnih godina i imaju plan za popunjavanje kadrova ne samo njegove administracije već i većeg dela federalnih civilnih službi sa političkim lojalistima, prema Rasporedu F, novoj federalnoj klasifikaciji zaposlenih koju je Tramp doneo izvršnom uredom 2020. a opozvao aktuelni predsednik Džo Bajden.

Raspored F bi u suštini pretvorili hiljade civilnih službi u politička imenovanja, što je projekt koji Tramp planira da obnovi. To bi bio moderni spin “lične vladavine” kakvu praktikuju apsolutni monarsi, navodi Vilijamson ukazujući da je to “ironična vizija za stranku koja sebe i dalje naziva republikanskom”.

"Republikanci koji i dalje veruju da će Tramp biti instrument njihovog političkog spasa 2024. verovatnije će otkriti da će biti instrument njihove političke destrukcije. Možda je vreme da ti dinosaurusi sretnu svoj asteroid. Gubitak Republikanske partije kakva je trenutno – deformisana, izopačena, nazadna i suštinski antiamerička – bio bi dobitak za zemlju", smatra Vilijamson.

Ali, s obzirom da je američkom politikom toliko dominirao jedan zabavljač, najneizbežnija stvar na svetu biće nastavak (filma), zaključio je on, odnoseći se na Trampovu šoubiznis karijeru pre nego što je ušao u politiku.

Kurir.rs/Blic