Napad ukrajinskih bespilotnih letelica TU-141 Striž i dalje ima veliki odjek u javnosti. Srpski vojni stručnjaci saglasni su da je reč o važnom simboličkom potezu koji pokazuje da u Rusiji "nema bezbednih zona", ali i potezu koji je uhvatio Moskvu nespremnom, i pokazao sve manjkavosti njihove vazdušne odbrane.
- Ovde se, pre svega, radi o ruskoj nepažnji i opuštenosti, kao i neorganizovanosti. Nemaju uređene aerodrome za zaštitu od dejstava, bilo klasično pravljenjem neke forme prepreka, ili na neki drugi način. Međutim, onda je trebalo da izmaknu ove avione dublje, gde bi bili bezbedni - ističe Radić.
Međutim, Radić ne smatra da bi ovde trebalo očekivati veće strategijske, političke ili vojne posledice, već je u pitanju, kako je rekao, "poniženje za Rusiju, i još jedan pokušaj Ukrajinaca da, oružjem koje imaju, udare što dublje i pokažu ruskoj vojsci da na bilo kojoj tački mogu da budu ugroženi".
Vojni stručnjak Vlade Radulović za Euronews Srbija kaže da ovo "ne bi posmatrao kao potpuno novu fazu rata, već dalji nastavak onoga što su Ukrajinci prvobitno radili - dejstvovanje po ključnim logističkim tačkama ruske strane".
- Prvobitno je to bilo u okviru delova ukrajinske teritorije pod kontrolom Rusije, a onda i u nekoliko navrata u zagraničnim oblastima. Takođe, ima malo i unošenja straha u stanovništvo, jer više ni oni koji žive na teritoriji Ruske Federacije, odnosno onom delu koji je bliži Ukrajini, ne mogu biti sto posto bezbedni. Svakako je to nastavak taktike, ja bih rekao jako dobre, s tim što sada govorimo o većem dometu - rekao je Radulović.
Blinken: Nismo ohrabrili Ukrajince da napadnu
Posebno se spekulisalo u vezi sa oružjem korišćenim u napadima na ruske aerodrome, i zapadni mediji su akcenat stavljali na nedavne izjave zvaničnika iz ukrajinskog proizvođača oružja, Ukroboronproma. Krajem novembra, ova kompanija je objavila na Fejsbuku da je na redu "sledeća faza testiranja bespilotnih letelica", a nešto ranije i da dronovi imaju "domet od 1.000 kilometara".
Međutim, pitanje je da li su ovi novi ukrajinski dronovi dovoljno testirani da bi se koristili već sada, a uz to je i ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da su u napadima u ponedeljak korišćene besplitone letelice iz sovjetske ere.
Stručnjaci za naoružanje su rekli da je reč verovatno o Tupoljev TU-141 Striž, bespilotnoj letelici za izviđanje koju je SSSR razvio 1970-ih, a koja je sada verovatno nosila eksploziv.
Iz međunarodne zajednice nisu bili previše glasni kada je u pitanju komentarisanje napada na ruske vojne baze, ali su iz SAD ipak rekli da "nisu ohrabrili Ukrajinu da to učini".
Iz Stejt departmenta je saopšteno da "nema potvrda da su Ukrajinci izveli napade", dok je američki državni sekretar Entoni Blinken novinarima rekao da "nisu ni ohrabrili, ni omogućili Ukrajincima da napadnu duboko unutar Rusije".
Međutim, Blinken je dodao da je "važno razumeti kako Ukrajinci svaki dan žive uz stalnu rusku agresiju", i kritikovao je još jednom Rusiju zbog napada na ukrajinsku infrastrukturu.
Ovakve izjave Vašingtona verovatno su znak da NATO želi u samom startu da pobije sve potencijalne teorije koje bi vodile do toga da su oni na bilo koji način odgovorni za eksploije u ruskim vojnim bazama.
- Za Zapad je bitno da ovo nije izvedeno njihovim sredstvima. Amerikanci očigledno nastoje da limitiraju ukrajinske sposobnosti da udaraju po dubini Rusije, a često se u poslednje vreme čini da Ukrajinci žele da učine NATO potpuno ratujućom stranom. U toj radikalizaciji situacije, očigledno Vašington ceni da Ukrajincima ne treba davati sredstva koja bi dovela do svršenog čina, odnosno rakete dometa do 300 kilometara - kaže Radić.
- Amerikanci očigledno cene da bi Ukrajinci vrlo intenzivno dejstvovali po dubini Rusije, što bi moglo dovesti do radikalizacije situacije, i onda su Ukrajicni u situaciji da ono što žele da postignu, moraju sredstvima koja imaju na raspolaganju, što su Tupoljev-141 i Tupoljev-143, pa su iskoristili stari resurs - zaključuje Radić.
Kurir.rs/Euronews Srbija
NE PROPUSTITE
