Kavthar Fatahi (33) bivša učiteljica iz Bukana u iranskoj provinciji Zapadni Azerbejdžan, sada je vodeći aktivista i organizator Partije iranskih Kurda Komala.
"Problem nije samo u hidžabu.To je simbol. Ovaj put je drugačije”, kaže ona o situacii u Iranu za Jerusalem post.
Sedište pokreta u Zergvezu u severnom Iraku, oko 50 km od iračko-iranske granice bilo je bila meta iranskog napada 28. septembra.
Ona tihim i odmerenim tonovima opisuje neočekivano izbijanje pobune koja je usledila nakon poziva organizacija iranskih Kurda, uključujući i njenu, na proteste nakon ubistva Mahse Amini 16. septembra zbog nepravilnog nošenja obaveznog hidžaba.
„U početku nisam bila previše optimistična. Mislila sam da bi to moglo biti ograničeno na Kurdistan. Ali sada mislim da je drugačije“, kaže ona.
„Niko nije mislio da će biti ovako, jer je nedelju dana ranije u Marivanu ubijena još jedna devojka i bilo je protesta – ali samo u Marivanu. Niko drugi ih nije podržao. Tada su kurdske stranke pozvale na štrajk, koji je bio potpuno uspešan. Tamo su pozvali na proteste pod parolom "Jin, jiian, azadi", („Žene, život, sloboda“ – glavna parola ustanka). A onda smo nekoliko dana kasnije čuli ovaj kurdski slogan u Teheranu"
Uglavnom mladi protestuju
Odsustvo jasnog rukovodstva, koje se primećuje u zapadnim analizama ustanka, takođe je problem.
„Ostaje samo generacija Z, 15-25 godina. Postoji potreba da stariji ljudi izađu na proteste. Svima je dosta režima. Ali ljudi su uplašeni. Ko je alternativa režimu? Još uvek nije očigledno.... Ljudi u Iranu se pomalo plaše harizme jer je Homeini takav bio. Videli su mu lice na mesecu. Insistiraju da im ne treba harizmatični vođa, da se više nećemo prevariti. Potreban nam je sistem, kažu. demokratski sistem.
Neki među Turcima (tj. Azerbejdžanski Iranci) i Persijanci veruju u kralja, šaha. Ali ni oni ne žele da on bude kralj, već da preuzme vlast, privremenu vladu. A onda referendum. Oni se ne plaše da nešto može biti gore od sadašnjeg režima jer ništa ne može biti gore", kaže Fatahi.
„Kada odrastete u Iranu, kao žena, a posebno kao Kurdkinja, primetite da stvari nisu normalne, da vam nije mesto“, kaže ona.
„Dakle, razmislite o tome. Zašto nemam osnovna prava? Moramo da nosimo hidžab od prvih dana. I korak po korak počinješ da misliš da si ništa. Kako hodati, kako sedeti, kako jesti. Ženama je bilo zabranjeno da jedu na ulici.”
Mediji iranskog režima neprestano optužuju kurdske organizacije da švercuju oružje preko granice demonstrantima i da nastoje da podstaknu oružanu pobunu.
Fatahi i drugi zvaničnici odbacuju su ove optužbe. Oni su, međutim, uključeni u aktivnosti namenjene pomoći ustanku.
„Imamo 'ilegalne bolnice'“, kaže Fatahi. „Plaćamo lekarima da donesu pomoć ranjenima. Plaćamo porodicama ranjenih. Mnogo pomažemo pokretu, ali ne oružanom akcijom.”
Sva tri kurdska pokreta imaju lako naoružanje, uključujući mitraljeze i raketne bacače. U međuvremenu, demonstranti u Iranu bivaju svakodnevno ubijani. Do sada je umrlo više od 450 ljudi. Organizacije su suočene sa dilemom. Zašto ne iskoristiti raspoloživo oružje za odbranu demonstranata? A ako ne sada, kada?
„Ljudi nas pozivaju da uđemo u Iran. Ali mislimo da još nije vreme“, odgovara ona. Revolucija 1979. je trajala godinu dana. Trebaju nam veliki gradovi. Treba nam Teheran. Još nije vreme. Ne treba da dajemo izgovore režimu. Trebalo bi da idemo korak po korak.”
Demonstracije i dalje traju, a režimska taktika proizvodi nasilje kao odgovor. Demonstranti su ubili veći broj pripadnika Revolucionarne garde u Kurdistanu i provinciji Sistan i Belučestan. Vazdušni napadi na položaje iranskih Kurda preko granice praćeni su sve većom upotrebom bojeve municije protiv demonstranata. U Iranskom Kurdistanu ove nedelje se desio još jedan od periodičnih generalnih štrajkova, koji je bio široko primećen.
Kavthar Fatahi, iz svoje kancelarije u Zergvezu, oprezno je optimistična.
„Demonstracije moraju biti kontinuirane. Iranski režim je sada veoma slab. Znam mnogo ljudi koji su bili viši u režimu, Revolucionarnoj gardi, koji su prestali da rade sa njima. Ako se demonstracije nastave, obuhvate veći broj ljudi, a štrajkovi nastave da se šire, mislim da će, korak po korak, režim početi da gubi kontrolu. Mislim da će se to dogoditi".
(Kurir.rs/Jerusalem post)
NE PROPUSTITE
