Rusija je krenula sa idejom da rat teče dinamično, da se istorija piše u satima i danima, a na kraju, kao što to obično biva s planovima, propali su i ovo se pretvorilo u dugotrajan, statičan rat, kaže Aleksandar Radić, vojni analitičar, u razgovoru za Kurir povodom prve godišnjice rata u Ukrajini.
- Ovaj rat, koji naročito u jesenjem i zimskom periodu može da se poredi s Prvim svetskim ratom, po slici koju vidimo s terena, s blatom i rovovima. Onog momenta kada su Ukrajinci odlučili da pruže otpor, nije bilo načina da se ruska vojska brzo prilagodi i da iznađe načina kako da ih slomi. Kad to nisu uspeli u samom početku, rat se pretvorio u statičan, pomeranja su mala, mesecima se vode borbe za mala mesta. Bahmut je tema još od prošlog leta i nastala je ta slika o ratu koji je od letos zaglavio na liniji Severask-Soledar-Bahmut.
Na ruskoj strani nisu znali kako da prekinu tu statičnost dok, s druge strane, Ukrajinci nemaju resurs kojim bi to promenili. Pomoć NATO im je omogućila preživljavanje, ali nije čudotvorna, jer ruska vojna mašina je impresivna i troši jako velike resurse. Jako velika vatrena moć je ta koja zapravo čini glavni adut na ruskoj strani.
Praktično, vodi se rat iscrpljivanja
- To je rat resursa, u kome suočavate ljude i materijal sa obe strane. I u ovom trenutku smo tamo gde se gleda ko će duže da izdrži jer u osnovi nema velikog pomeranja, nego su izveštaji koji daju ministarstva odbrane dve strane svedeni na to koliko su naneli gubitaka drugoj strani. Sama činjenica da se još od prošlog proleća tako izveštava i da se narod izveštava o tome da je ubijeno toliko i toliko protivnika i da je uništeno toliko tenkova govori da to jeste u punom smislu rat resursa.
Koja je po vama najveća greška Rusa od početka sukoba?
- Mislim da su Rusi najveću slabost pokazali u obaveštajno-izviđačkom domenu. Sve ukazuje na velike šupljine i nemogućnost da konsoliduje obaveštajno-bezbednosni sistem. Loše su procenili da će Ukrajina moći da se savlada munjevito i na osnovu tih procena, kad se već ušlo u rat, obaveštajno-izviđački sistem se nije iskazao kao dorastao situaciji u kojoj treba stalno da pruža informacije vojsci o tome gde su objekti dejstva.
Rusi sa sredstvima koja imaju na raspolaganju za prikupljanje informacija ne uspevaju efikasno da uništavaju tehniku koja stiže iz NATO. Sama činjenica da Rusi imaju efikasnu krstareću raketu ne znači ništa ako ne znaju gde će da je upute. Najveći deo vojne pomoći NATO stiže do linije fronta, i to ide na dušu upravo obaveštajno-izviđačkoj delatnosti, koja od prikupljanja strateški važnih informacija do servisiranja taktičkih potreba jedinica nije uspela da izraste u organizaciju koja će obezbediti informacije o tome gde je protivnik da bi mogli da deluju po njemu.
Na drugoj strani, da li uopšte možemo i da govorimo o najvećoj grešci Ukrajinaca?
- Ukrajinci su u situaciji da odgovaraju na napad i kod njih ne možemo da govorimo o greškama kao takvim. Ako bismo pitali Ruse, oni bi rekli da je greška što se bore. Jer kada bi se predali, onda ne bi bilo problema, ne bi bilo rata. E pa, to tako ne ide. Ukrajinci su tu jako sputani. Oni, kao svaka ratujuća vojska, prave vrlo mnogo grešaka, ali one nisu toliko vidljive zato što su na taktičkom i eventualno operativnom planu.
One su deo rata i nisu suštinske. Činjenica je da su Rusi ušli s vojskom u Ukrajinu i sve što su Ukrajinci do sada uradili možemo kasnije kritički da analiziramo, da kažemo da su negde trošili preterano resurse, da su previše olako dozvolili neke velike žrtve u vojsci na nekim tačkama koje su bile politička propaganda i da će to da ih košta. Ali u ovom trenutku to se još ne manifestuje kao greška koja bi imala strateške posledice po njih. Moral je taj koji čini vojsku, a oni su ostrašćeni nacionalisti, imaju ideju zašto se bore i u tom kontekstu pokazuju trpeljivost za gubitke, koji, recimo, za neku drugu vojsku u drugim okolnostima, i za rusku vojsku konkretno sada, možda ne bi bili svarljivi.
Šta možemo očekivati na frontu u nastupajućoj godini? - Po svemu sudeći, ova godina će proteći kao i meseci iza nas. U nastojanjima i jedne i druge strane da pronađu slabu tačku protivnika, s velikim žrtvama, s velikim materijalno-tehničkim gubicima.
Rat će se nastaviti dinamikom u kojoj ćemo uglavnom dobijati izveštaje o malim pomeranjima na frontu. Ne verujem da u skorije vreme može doći do dramskog obrta, velikog prodora jedne ili druge strane ili do nečega što bi suštinski promenilo situaciju do onog nivoa u kom bi jedna od dve strane morala da prihvati neki kompromis na pregovorima ili primirje. E to je ono što je najvažnije, šta god da se desi, ne verujem da ima prostora za nadu da će u bliskoj budućnosti doći do prekida borbenih dejstava.
Putinova pretnja je poziv za pregovor
Alternativa za ruski poraz je nuklearni rat
Povlačenje Rusije iz sporazuma Novi start ponovo u prvi plan stavlja nuklearni arsenal. Koliko smo daleko od scenarija upotrebe atomskog oružja? - S ruske strane gledano, oni su u velikom iskušenju.
Operacija koja je trebalo da bude ekspediciona, po ugledu na NATO sa angažovanjem profesionalnih vojnika, koja je trebalo da javnom mnjenju pruži zadovoljstvo brze pobede, izjalovila se i morali su da angažuju mobilisani kadar.
Pojavilo se mnogo problema u industriji, pokazalo se da vojna proizvodnja ni izdaleka nije rusifikovana koliko je nužno ako se ulazi u dugotrajan rat. Verovatno bi predsednik Putin voleo da za prvu godišnjicu može da obavesti javno mnjenje o nekim velikim iskoracima na ratištu, nekom velikom prodoru i vojnoj pobedi, ali činjenica je da se još uvek guši Bahmut, da se vode borbe za svaku kuću.
Rusima je ostalo da Zapadu uputi poruku da ne može da se dozvoli da izgube. Oni će biti zadovoljni ako zadrže delove teritorija četiri oblasti koje su prisajedinili Ruskoj Federaciji, čak i ako se radi o krnjim oblastima. Na Zapadu sada preovlađuje jak stav da se podrži ukrajinsko nastojanje da se zaštiti teritorijalni suverenitet i integritet u punim granicama iz 1991. Za Ruse je to potpuno neprihvatljivo jer predstavlja poruku da rat može da se završi samo potpunim porazom.
Pitanje je i da li je to realno. Uz sve slabosti ruske vojske, da li tako nešto može da se ostvari na terenu? I u takvoj atmosferi Putin jasno poteže za adutom pretnje.
Stavlja do znanja svima: "ljudi, pa nemojte da se nadate da možete da nas pobedite, šta god da mislite, mi nećemo prihvatiti poraz. Alternativa za to je nuklearni sukob", koji ne želi niko i zato je to jasna poruka. Rusija ima ključni resurs - nuklearni, koji može da se upotrebi i koji kao sredstvo za odvraćanje može da dovede Zapad do preispitivanja pozicija koje sad ima.
To je poruka da se uđe u pregovore, da Zapad racionalno sagleda situaciju, spusti nivo podrške Ukrajini i privoli Ukrajinu na razgovore o kompromisnom rešenju koje može da dovede do kraja rata. Ponuda je na stolu i ne treba ići do nuklearnog oružja da bi se to shvatilo.
Ratne strahote u Marijupolju: Trenutak kada zgradu pogađa projektil
Kurir.rs/Aleksandar Petrović
NE PROPUSTITE
