Oleksij Danilov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, objavio je 26. marta na Tviteru da je „Kremlj uzeo Belorusiju kao nuklearnog taoca“, dodajući da je ta odluka „korak ka unutrašnjoj destabilizaciji zemlja“.
Razumno i argumentovano, ono što se ne bi moglo reći o njegovoj objavi u na Fejsbuku u oko 700 reči (5700 karaktera) u kojoj je predložio plan akcije na Krimu kada ga oslobode ukrajinske snage.
Dobro je što Kijev razmišlja o modelu uspostavljanja uprave na okupiranim teritorijama, ali plan od 12 tačaka koji je najavio Danilov daleko je od razboritog skupa mera i može samo dodatno da otuđi lokalno stanovništvo.
Danilov predviđa krivično gonjenje saradnika i optuženih za veleizdaju i lustracijski mehanizam koji bi podrazumevao oduzimanje aktivnog i pasivnog biračkog prava.
U ovom tonu nastavlja sa pretnjama državnim službenicima koji, čak i ako ne budu predmet krivičnog gonjenja, gube pravo na penziju. Propagandisti, među kojima su novinari i drugi stručnjaci, „su grupa od posebne pažnje, čije će zločine istraživati ukrajinske, a po potrebi i međunarodne strukture za sprovođenje zakona. Po zakonu će im biti oduzeta sloboda, titule, mir, imovina... čast i poštovanje”.
Predviđeno je i rušenje Kerčkog mosta koji povezuje Krim i rusku teritoriju. Danilov pominje i program „detoksikacije“ kako bi se neutralisale posledice ruske propagande na svest dela javnosti koristeći iskustva denacifikacije u Nemačkoj „uključujući učešće identifikovanih grupa koje aktivno podržavaju rusku okupaciju u javnim radovima na obnova porušenih ukrajinskih gradova“.
Gnev je razumljiv, ali igra na ruku proruskim grupama
Tekst je očigledno privatno mišljenje sekretara Nacionalnog saveta, ali zbog njegovog položaja ovakvi spisi imaju određenu težinu. Jezik na kome je post napisan dodatno kvari ukupan utisak jer se za ljude koriste termini „đubre“, što nije prihvatljivo.
Posebnu pažnju i zabrinutost izazivaju teze o kažnjavanju u kojima su kazne unapred definisane, pa se stiče utisak da bi moglo doći do nepravilnosti i pristrasnosti u sprovođenju mera da su tako određene.
Sumnja je šta podrazumeva „lišavanje časti i poštovanja“ propagandista. Loš primer je uvođenje denacifikacije u Nemačkoj, jer se tako dolazi do nivoa izražavanja koji koristi Kremlj. Takođe je nedopustivo misliti da bi osuđeni bili kažnjeni prinudnim radom.
Gnev ukrajinskog rukovodstva je razumljiv, agresija se nastavlja i ne nazire joj se kraj, ali je upravo iz tog razloga neophodno izbegavati takve radnje koje izazivaju interesovanje međunarodne javnosti, a istovremeno podrivaju ukupnu poziciju ukrajinske vlade i davanje argumenata proruskim grupama na Zapadu za operaciju izjednačavanja Kijeva i Moskve kršeći vladavinu prava.
Trenutna situacija na ratištu potvrđuje da Ukrajina još nema snage da oslobodi okupirane teritorije. Ruska vojska je u mnogim poteškoćama, mobilisani vojnici su slabo opremljeni, još manje zainteresovani za ozbiljno ratovanje, njihov moral je nizak i još uvek su stalno pijani, što izaziva mnogo žrtava. Ipak, probijanje ruske aktivne odbrane je izuzetno težak izazov koji bi ukrajinske snage platile velikim brojem žrtava.
Krim u celoj slici ima posebnu poziciju, a u međunarodnim krugovima se razmatra opcija po kojoj bi rešavanje statusa tog poluostrva bilo negde u srednjoročnom planu ako i kada dođe za pregovarački sto. Tada će biti potrebna mudrost i veština, a plan koji nudi Oleksij Danilov ne spada u te kategorije.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
