Pokušaj vojnog puča u Rusiji dodatno je zakomplikovao odnose najvažnijih ljudi, otvorio je prostor za razne spekulacije i time pokrenuo brojna pitanja.
Zašto se Jevgenij Prigožin odlučio da sa Vagnerom krene protiv ruskog vojnog vrha i predsednika Vladimira Putina? Da li je sve dobro pripremljen scenario da bi se došlo do novih otkrića - ko je odan, a ko izdajnik? Da li je ruski general Sergej Surovikin zaista bio tajni VIP član Vagnera, kao što otkriva CNN? Gde je sada Surovikin, zbog svoje ratne surovosti poznat pod nadimkom Armagedon, u zatvoru ili u izolaciji neke druge vrste, pošto nije viđen od subote? Šta će biti sa Prigožinom? I da li je sve ovo trajno uzdrmalo Putina ili je otkrivanjem ili raščišćavanjem izdajanika samo očvrstio svoju moć?
Na ova pitanja koja intrigiraju javnost odgovarali su u emisiji Usijanje na Kurir televiziji Emil Zoronjić, predsednik upravnog odbora Omladinske mreže Srbije i prof. Branko Nadoveza, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju.
- Ja se ne bih složio da je to pokušaj puča jer puč znači nasilno svrganvaje demokratski izabranog režima. Da li je Surovikin tajni ili počasni član Vagnera to ne znamo. Ja sam duboko ubeđen da to nije ni stvar pobune već stvar nezadovoljstva. Rusija je u međuvremenu trebalo da ostvari svoje ciljeve. Politički vrh ne ističe ni političke ni vojne ciljeve javno što ljudima na ratištu ostvalja mnoge nedoumice i sumnje. Stvar je u tome što se ovom pobunom želi ukazati na to da mora biti veća saradnja između vojske i politike u cilju interesa Rusije - rekao Nadoveza i dodao:
- Ja lično opravdavam potez Vagnera. Rezultati ruske vojne akcije su vrlo slabi. Mora se doneti jedno političko rešenje za Ukrajinu. Definitivno je odlučeno da će Ukrajina biti primljena u NATO pakt. To rešenje podrazumava kapitulaciju režima u Ukrajini i prisajedinjenje celokupne teritorije Ukrajine Rusiji.
Zoronjić smatra da nije važno da li je Surovikin tajni ili počasni član Vagnera već sama činjenica da su on i Prigožin sarađivali:
- Mislim da je to manje važno da li je on bio tajni ili počasni član. Važnije je da li je on sarađivao sa Vagnerom tj. sa Prigožinom. Oni se ne znaju od juče, zajedno su ratovali u Siriji. Ono što imamo kao činjenicu jeste da je on davao izjavu kada je počela pobuna. Dosta je čudno izgledao njegov apel Vagneru da stane sa svojom pobunom. On je stajao negde, a iza njega je bio neki zid, pa su neki govorili da je on zarobljen i nateran da da tu izjavu. Nakon toga Surovikinu se gubi svaki trag. S druge strane Putin i Šojgu se dosta pojavljuju u javnosti i tako se diže njihov gard u smislu da su oni izašli iz te priče kao pobednici - rekao je Zoronjić i dodao:
- Sve je u domenu nagađanja, ali ono što zasigurno znamo jeste da je ovo poremetilo neke stvari u vrhu države ali i na frontu. Prvo, nezamislilvo je bilo da će se neko okrenuti protiv Putina. Moraju da postoje posledice po tu osobu i ruska država će izgledati neozbIljno ako Vagner nastavi da postoji. Rusija pokušava sada da se ovo ne odrazi na moral vojnika što će biti jako teško. Prigožin ima veliko poverenje u vojsci. Oni su imali ofanzivna dejstva za razliku od ruske vojske.
Nadoveza smatra da je problem u tome što su i Surovikin i Prigožin hteli energičniju akciju u Ukrajini.
- Surovikinu je verovatno rečeno da se skloni negde. Nije stvar u tome. Stvar je tome što je general Surovikin koliko sam ja uspeo da pratim zahtevao jednu energičniju akciju u Ukrajini. Mora se jednostavno energičnije krenuti, moraju se upotrebiti avijacija i dugometna artiljerija pa tek onda pešadija. Moraju se otvoriti minimalno dva nova fronta iz Belorusije i Odese. Sad su i drugi politički uslovi. Zapad je sve donedavno polazio od političkog rešenja Ukrajine. Sad je druga situacija jer će Ukrajina ući u NATO pakt i Rusija jednostavno nema izbora. Za Rusiju bi to bila geopolitička katastrofa i početak njenog kraja.
Zoronjić smatra da su razilaženja u ruskom vojnom i političkom vrhu nastala nako rušenja krimskog mosta.
- U oktobru prošle godine dolazi do napada na krimski most i tada dolaze na čelo dva generala koja pominjenmo. Nastaje promena ruske taktike, počinju intenzivniji napadi, međutim ne dovoljno agresivno i radikalno kao što to žele Surovikin i Prigožin i u tome nalazimo koren nezadovoljstva. Tada kreće akcija vazdušnih napada na teritoriju Ukrajine. Gađaju se ciljevi na teritoriji određenih gradova. Oni i dalje smatraju da ni to nije dovljno i Prigožin počinje javno da priča protiv Šojgua, a negde između redova i protiv Putina. - kaže Zoronjić i dodaje:
- Smatram da je Prigožin pokrenuo pobunu iz patriotskih razloga, sigurno nije delovao kao strani plaćenik. On je, međutim, danas satanizovan u ruskim medijima. Desilo se da jedan prosečan Rus koji je voleo Putina, on je voleo i Putina i Prigožina, a koga sada da voli? Sada se tu radi o jednoj konfuziji u glavi. Verujem da bi da je Prigožin ušao u Moskvu mnogo odlučnije krenuo u vojnu akciju i pitanje je kako bi tada stvari izgledale.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
