Teroristički trodimenzionalni napad koji je izveo Hamas sa pravom se može smatrati "izraelskim 11. septembrom", kaže za Kurir programski direktor Centra za stratešku analizu Darko Obradović.
- Ako krenemo redom, uviđamo da ono što se u početku smatralo taktičkim obaveštajnim promašajem - masovni raketni napad (preko 2.000 raketa u prvih nekoliko sati) - kasnije je postao strateški obaveštajni promašaj. Hamas je ostvario strateško iznenađenje. Za početak kompletna taktika Izraela da Gazu drži pod operativnom kontrolom doživela je kolaps kada su teroristi počeli da idu po kućama i ulicama, masakriraju i otmijaju ljude i to slavodobitno objavljuju na društvenim mrežama. U ovom trenutku govori se o 350 ubijenih i desetinama, a možda i stotinama, otetih izraelaca. U poređenju sa populacijom Izraela uviđamo karakteristike razmera Al Kaidinog napada na SAD - objašnjava naš sagovornik.
On smatra da će se u budućnosti pisati knjige i analize uzroka koji je doveo do ovako uspešnog terorističkog napada.
- Premijer Izraela Netanjahu nema dilemu i proglasio je rat. Ajatolah Ali Kamenei pre pet dana na Iksu najavljuje krvave događaje rečima: "Uzurpator je na kraju. Danas Palestinska omladina i antizavojevački, antiokupacioni pokret Palestine je više energičan, više živ i spremniji nego u zadnjih 70 ili 80 godina..." Ove zloslutne reči su se nadovezale na prethodnu antisemitsku objavu Kameneija: "Cionistički režim umire". Danas je jasno da je Iran predano i dugo pripremao ovu operaciju sa svojim proksijima na terenu. U prethodnom periodu održano je više sastanaka čiji je pokrovitelj bio Iran, a učesnici Hamas, Palestinski islamski džihad i Hezbolah. Iran već nekoliko decenija pouzdano i predano održava čitavu mrežu terorističkih i militantnih organizacija u svom okruženju, od Jemena, Iraka, Sirije, Libana do Izraela - objašnjava Obradović.
On kaže da sama silovitost napada i operativna sposobnost ukazuju na detaljno planiranje koje obuhvata povlačenje operativnih iskustava, analitičkih zaključaka i kapacitet koji teroristi poput Hamasa ne mogu posedovati autonomno. Za Obradovića je fascinantan nivo koordinacije ove operacije Hamasa:
- Hamas ranije nije izvodio operacije frontalnih napada, ometanja elektronskih sistema u više dimenzija. Kombinacija obaveštajne pripreme i treninga ukazuje na postojanje državne logistika sa ozbiljnim iskustvom u izvođenju složenih operacija. Zašto je došlo do kolapsa izraelske operativne taktike u pogledu Gaze, odgovore ćemo dobiti kada se objavi ko je sve i u kom obimu bio umešan u pripremu ove operacije. Ne treba biti naivan pa pomisliti da su Izraelci "spavali" uz ogradu, da su se rutinizirali ili bili aljkavi. Uspešan proboj zaštitnih barijera leži u primeni diverzija, masovnosti napada i upotrebe uređaja za elektronsko ometanje signala. Navedene uređaje visoke učinkovitosti ne poseduju svi, već samo neki međunarodni akteri, koji imaju operativnu sposobnost da prevaziđu izraelsku tehnološku dominaciju.
Obradović naglašava i da će u pogledu operativne sposobnosti Hamasa biti zanimljivo da se ustanovi od koga i kojim putevima je prokrijumčarena velika količina delova za rakete, a i same rakete.
- Godinama se u javnosti upozorava da severnokorejski, kineski, ruski, sirijski i iranski sistemi na neki čudan način pronalaze put do Gaze. Ono što je poznato dobar deo te opreme stiže mrežom ilegalnih tunela, popularno zvanih "Metro", iz pravca Egipta. Istini za volju, poslednjih godina Egipat aktivno radi na presecanju tih kanala, očigledno ne dovoljno. Pogledajmo ostvareni domet raketnih napada i shvatićemo da je ova komponenta značajno unapređena, od 2021. do danas imamo pogotke na udaljenosti od preko 50 kilometara od Gaze. Sama preciznost napada je i dalje vrlo upitna, ali masovnost upućuje na uočene "rupe" u izraelskoj PVO. Uspešnost "Čelične kupole", PVO sistema za kratki i srednji domet, namenski izrađenog za ove raketne i minobacačke napade, iznosi 80-85 odsto, što znači da od 2000 raketa njih 400 "probija" sistem. Onog trenutka kada se rakete odapnu dobijamo indikator da obaveštajna komponenta nije presekla akumulaciju raketnog arsenala - objašnjava Obradović.
Kako naglašava, mnogo veći problem je fizička infiltracija terorista, sposobnost da zaplene vojnu tehniku, poubijaju i otmu civile i vojnike.
- Inflitracija nije nikakva novost, Izrael je pod stalnom opasnosšću od infiltracije i tzv. "napada iznutra". Ovaj propust biće predmet vrlo detaljnih analiza kako je došlo do toga da sistem odbrane "jež" bude nadigran. Izraelski obaveštajno-bezbednosti sistem zasnovan na pristupu "360 stepeni" bio je pouzdan partner mnogim državama, uticao je na sprečavanje terorističkih napada širom sveta, a čija meta nije bio Izrael i njegovi građani, dok će sada partneri svakako evaulirati delotvornost i pouzdanost obaveštajnih podataka - ocenjuje naš sagovornik i dodaje:
- Godinama u nazad Hamas sa iranskim instruktorima tesitra izraelsku ogradu i odbranu. Samim tim imali su dovoljno vremena da izvuku određene obaveštajne zaključke i pripreme ovu operaciju. Postavlja se pitanje zašto baš sada? Razlozi su strateške i taktičke prirode. U strateškom smislu monopol na odluku imaju oni koji finansiraju i logistčki pomažu Hamas i Palestinski islamski džihad. U prvom redu pitanje Palestine je jedno od onih pitanja koje direktno zadire u odnose arapskog sveta i drugih međunarodnih aktera.
Obradović podseća da se od 14. maja 1948. odnosi arapskih država sa Evropom i Amerikom prelamaju u okviru ekonomije, bezbednosti i palestinskog pitanja. Kako napominje, kao tema bilateralnih odnosa između Saudijske Arabije i Amerike nezaobilazno dolazi položaj i status Palestine.
- Američka diplomatksa inicijativa "Abrahamski dogovori" rezultovala je normalizacijom odnosa između Izraela i arpaskih država izuzev Saudijske Arabije. Jedan ovakav kompleksan poduhvat koji obuhvata američke saveznike Jevreje i Arape snažno zaokružuje regionalnu bezbednosnu postavku u kojoj Iran ostaje kao jedina pretnja i remetilac. Ovakav scenario je direktno pitanje strateške pozicije Irana. Sa krvavom esklacijom i velikim brojem žrtava palestinsko pitanje postaje centralno u završnici pregovora Saudijske Arabije i Izraela. Stratezi u Iranu vrlo precizno tumače motive arapskih država da kroz normalizaciju odnosa sa Izraelom zapravo ostvaruju svoje bezbednosne interese sa SAD. Fanatici iz Hamasa i Hezbolaha predvođeni Iranom smatraju da Izrael nema nikakvo pravo na postojanje, a samim tim Abrahamske dogovore tumače kao bezbednosne ustupke Izraelu - kaže Obradović.
On pojašnjava da analize navode da je ova eskalacija zapravo poruka Saudijcima da tema Palestine ne može biti manjeg prioriteta u odnosima sa Izraelom.
- Suštinski, povlačim zaključak, da je Hamas ovom prvom pobedom sebe diskvalifikovao kao činioca u budućnosti Palestine i same Gaze. Neće biti ni govora o tome da se Hamas uzima kao ravnopravan faktor u pregovorima nekog budućeg rešenja, dok je učinjena velika šteta civilima koji žive u Gazi. Status Gaze više nije status sporne teritorije već izvora ugrožavanja Izraela, a poznato je kome odgovara nestabilan Izrael. Poznat je stav premijera Netanjahua da Palestinici ne mogu imati pravo veta na odnose Izraela i Saudijske Arabije. Jedini ko profitira od delovanja Hamasa i drugih grupa je Teheran koji preko njih održava svoje regionalno prisustvo. Iran šalje signal da se i on nešto pita u regionalnim postavkama - ocenjuje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, ni druge igrače ne treba zanemariti.
- Kao potencijalna slučajnost ili ne, indikativne su snažne veze Hamasa i Ruske Federacije. Naime, prošle godine visoka delegacija Hamasa posetila je Moskvu i održala sastanak sa ministrom spoljnih poslova Lavrovim. SSSR i Rusija važe za pouzdane partnere Palestine, i više puta tokom Hladnog rata, vojno su pomagali agresiju na Izrael. U ovoj jednačini sa nepoznanicama, indikativno je da se ovom eskalacijom utiče na prolongiranje slanja sistema "Čelična kupola" Poljskoj, a u zamenu za slanje poljskih PVO sistema Ukrajini. Opisano neodoljivo podseća na operacije "refleksivne kontrole", koje podrazumevaju da kreiranjem jednog događaja utičete na ishod drugog događaja koji nije prostorno i vremenski povezan - kaže Obradović.
Kako je objasnio, od samog početka palestinski terorizam vodi se racionalnim motivom u nameri da skrene pažnju na položaj Palestinaca, da konflikt i dalje postoji, da rešenja nema.
- Ova logika je apsolutno pogrešna ukoliko znamo da u Izraelu vlada desno orijentisana postavka. Isto tako je veoma pogrešno biti u uverenju da Hamasove akcije afirmišu ovu grupu kao autentičnog predstavnika Palestinaca. Odmazda koja će uslediti biće efikasna, Izrael će likvidirati odgovorne i uništiti njihove operativne efektive. Život ljudi u Gazi će se dodatno pogoršati hermetičkim zatvaranjem obruča. Oko 20.000 ljudi je svaki dan iz Gaze prelazilo u Izrael na posao. Pitanje statusa Palestinaca lakše bi se rešilo u okviru Abrahamskih dogovora, a na ovaj način Hamas je izbio argumentaciju arapskim državama. Bezbednosne implikacije zavise od razvoja događaja. Najveći bezbednosni rizik je odbrana Izraela na dva fronta. Ostaje da vidimo da li će se Hezbolah priključiti i u kom obimu ovom napadu. Danas više nego ranije Izrael ima pravo da palestinske teritorije smatra izvorom ugrožavanja svoje bezbednosti, što znači da ćemo u budućnosti svedočiti konceptu isturene odbrane i preventivnih udara od teritorija do Sirije i Libana - prognozira Obradović i zaključuje:
- Sada je potrebno videti kako će Izrael izvesti svoju kopnenu operaciju u Gazi. Jedino što je poznato odnosi se na izraelske taoce koji će se koristiti kao živi štit. Sledi vrlo kompleksna operacija sa hiljadama taoca (Izraelci i Palestinci) na neprijateljskoj teritoriji. Relativno je lako izvoditi vazdušne udare protiv neprijatelja koji nema PVO sisteme. Iz tog razloga mislim da ćemo sačekati nekoliko dana da se izvrši ocena obaveštajnih podataka pre nego što Izrael krene u operaciju čišćenja Gaze.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
