"Situacija na istoku i jugu zemlje i dalje je teška", ocenili su u ukrajinskoj vojsci, navodeći slučajeve desetine ruskih vazdušnih i raketnih napada. Ranije je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni u intervjuu za „Ekonomist“ priznao da je situacija na frontu zapala u ćorsokak i da "najverovatnije, neće biti dubokog prodora".
Naredni sastanak Kontakt grupe za odbranu Ukrajine biće održan sredinom novembra, najavljeno je iz Pentagona. Francuski lider je ponovio da Zapad treba da nastavi da šalje vojnu pomoć Ukrajini, uz obrazloženje da će sledeći mesec biti odlučujući za sukob. On, međutim, nije precizirao kako bi događaji u decembru mogli da utiču na eventualni ishod.
O ovoj temi govorio je u emisiji Puls Srbije Mitrar Kovač, general major u penziji.
- Iskreno sa vojnog stanovišta kontraofanziva i pre nego što je počela nije imala realne šanse sudeći po vojnoj opremi i jedinicama da uspe. Dobijali su selektivno oružje od zapada, nisu dobijali avione koji su prolongirani. Bez te komponente sukoba kontraofanzina nije imala šanse. Oni su verovatno pod političkim proitiskom krenuli u kontraofanzivu znajući verovatno da će pretrpeti velike gubitke i stradanja - ocenio je Kovač i dodao:
- Sada neki politički prvaci sa zapada žele da ih ohrabre i daju im nerealne prognoze za nešto što nema izgleda za uspeh.Čak i da su avioni sada operativni, Ukrajina je istrošila kopnena sredstva i vojsku, moral je nagrižen i te jedinice koje su u zahvatu fronta nisu više borbeno sposobne za ofanzivna dejstva. Vidimo da negde ne mogu da odole dejstvima ruske vojske iako ni ona nisu previše prodorna.
Izjavu predsednika Emanuela Makrona da će narednog meseca uslediti preokret na ukrajinskom frontu, ocenio je kao realnu samo ukoliko bi se u sukob direktno uključio NATO:
- Jedino ako razmišlja NATO da se neposredno da se uključi, a ne verujem da iko ima toliko politčke volje. Ukoliko bi se ipak uključio to bi dobilo sasvim novu dimenziju. Nastao bi vrlo brzo regionalni rat, a onda vrlo brzo i globalni rat sa nesagledivim posledicama.
Smatra da na frontu neće doći do klučnih pomeranja, ali i da za ratovanje u zimskim uslovima ruska strana ima adekvatnija sredstva:
- Neće doći do ključnih pomeranja, ali rat neće stati. Verujem da će to ruska vojska iskoristiti upotrebom sredstava za ratovanje prilagođenih za te uslove. Mislim na bespilotne letilice, avijaciju i borbene helikoptere. Front neće mirovati, ali se neće mnogo ni pomerati osim ako ruska vojska ne angažuje ofanzivne snage iz dubine i ne iskoristi ih za postizanje operativnih ciljeva. Da li je to prema Nikolajevu ili Odesi ili prema Harkovskoj oblasti to je nezahvalno spekulisati.
Na pitanje da li smatra da bi NATO mogao direktno da se ukljući u rusko-ukrajinski sukob odgovorio je da du šanse za to male, ali da bi poraz Ukrajine imao negativan efekat na NATO:
- NATO razmišlja da se neće oporaviti od poraza Ukrajine. Ne postoji konzistentnost svih članica NATO po pitanju ukrajinskog sukoba. Moguće je da će pojedine ostrašćene članice poput Poljske, pribaltičkih republika, pa i Rumunije dprotiv svoje volje. glavnih sila tj. Amerike, Velike Britanije, Francuske i Nemačke.
Što se tiče ratovanja u zimskom uslovima konstatovao je da je rusija ima dugu tradiciju ratovanja u tim uslovima još od Napoleonovih ratova, kao i da ima prilagođenije oružje za takve uslove od zapada.
- Zima je tradicionalni saveznik ruske vojske još od Napoleona. Drugo, njihovo oružje je projektovano za ratovanje na raskvašenom tlu, za razliku od zapadnog, prijektovanog uglavno za ekpedicije u pustinji - ocenio je Kovač.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
