Venecuelanci su juče referendumom, koji je raspisao predsednik Nikolas Maduro, potvrdili tvrdnju Karakasa da ima suverenitet nad naftom i rudama bogatim područjem susedne zemlje Gvajane.
Esekibo je region od oko 159.500 kvadratnih kilometara zapadno od reke Esekibo kojim trenutno upravlja i kontroliše Gvajana, ali Venecuela polaže pravo kao deo svoje teritorije. Gvajana je siromašna i slabo naseljena zemlja s oko 800.000 stanovnika, čija je ubrzana transformacija započela 2015. kada je američka kompanija "Ekson mobil" pronašla naftu kod obala Esekiba i kada je i Venecuela obnovila interesovanje za sporni region.
Pored značajnih nalazišta zlata, dijamanata i aluminijuma I nalazišta ugljovodonika na moru, crno zlato je dalo neviđeni podsticaj ekonomiji, podižući BDP Gvajane za čak 62 procenta 2022. godine.
Na konferenciji za novinare na kojoj su objavljeni preliminarni rezultati prvog kruga prebrojanih glasova, 95 odsto birača glasalo je za pripajanje Eskiba Venecueli. Venecuela je dugo polagala pravo na tu zemlju, za koju tvrdi da je bila unutar njenih granica tokom španskog kolonijalnog perioda.
Gvajana je pretnju pripajanja Esekiba Venecueli ocenila kao "egzistencijalnu", a zvaničnici ove male zemlje su referendum i zveckanje oružjem u regionu uporedile sa ruskom invazijom na Ukrajinu. Međunarodni sud pravde u Hagu je u petak, nakon prijave Gvajane odlučio da "Venecuela treba da se uzdrži od referenduma", ali su iz Karakasa poručili da će ga održati bez obzira na tu presudu.
Kako će Venecuela spovesti svoju odluku o secesiji Esekiba? Da li Venecuela rizikuje da otvori novo ratno područije? Kako će reagovati medjunarodna zajednica? Kome pripada nafta Esekiba?
Na ova pitanje odgovarali su u emisiju Usijanje Dr Rajko Petrović, Institut za Evropske studije, Mahmud Bušatlija, savetnik za investicije i razvoj i Alekasandra M. Gajić, Centar za društvenu stabilnost.
Petrović tvrdi da je Gvajana u snažnoj vezi sa Velikom Britanijom:
- Esekibo ima skoro 160.000 kvadratnih kilometara skoro kao Florida. Tamo je veliki deo stanovništva urođenički, mada ako pogledamo tog stanovništva ima oko 10 odsto. Najviše, 40 oidsto je Hindusa, koji su tamo bili dovođeni na prinudni rad i tamo je to najdominantnija religija. 30 procenata čini afroameričko stanovništvo. Gvajana iako je dobila nezavisnost i dalje je deo komonvelta i ima snažne veze sa Velikom Britanijom - rekao je Petrović.
Bušatlija je konstatovao da je Venecuela bila glavni snabdevač Amerike teškom naftom:
- U Američkom pogledima na svet sve pripada njima. Ovde ima dosta uticaja Amerika iz prostog razloga. Venecuela je bila jedan od najvećih snabdevača SAD teškom naftom. Amerikanci imaju laku naftu koja nema čitavu kategoriju raznih stvari osim benzina i dizela. Teška nafta je daleko ekonomičnija. Venecuela i taj deo Južne Amerike, na potezu Meksiko - Venecuela - Brazil rasprostire se bazen gde je teška nafta pristuna.
- Amerikanci su od početka shatili da moraju da oplemene svoju naftu koja je laka. Najveći isporučilac te teške nafte je bila iz Venecuela. Poslednjih 20 godina imaju, međutim, teške probleme. Venecuela je nacionalizovala neke američke kompanije na svojoj teritoriji - reka je Bušatlija i dodao:
- Kad pogledate ovaj problem. Venecuela je zbog sankcija Amerike utvrdila bolje odnose sa Kinom i Rusijom. Te sankcije koje su Amerikanci uveli na izvoz venecuelanske nafte, ta stvar se rešila na način da ruski naftaši imaju saradnju sa državom Venecuelom. A koliko je nafta potrebna Americi može se proceniti na osnovu toga što je onahtela da skine svoje sankcije Venecueli.
Gajić smatra da se Venecuela priklanja BRIKS-u:
- Ova teritorija vuče svoju istorijsku problematiku od 1821 godine. To je period postojanja velike Kolumbije koja je bila razultat borbe Simona Bolovara protiv španske krune. Kasnije tu priliku koriste Amerikanci da zauzmu Gvajane. Vi od tada imate taj problem. Imate pokušaje da se reši to pitanje, ali uvek na štetu Venecuele - tvrdi Gajić i dodaje:
- Venecuela sa našla na drugoj strani. Govorim o BRIKSU koji postaje ozbiljan pandan SAD. Pitanje je da li se testira moć Amerike, tako što približavaju situaciju u samo dvorište SAD. Poseta Madura Kini izazvala je dosta toga interesantnog i to se sada reflektuje na ovom terenu. Ako govorimo o potencijalnom sukobu, treba reći da je to teritorija veća od Grčke. To su prašume. To je nesagledivo. Venecuela hoće da prisajedini teritoriju na koju polaže istorijsko pravo.
Kurir.rs/M.V.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
