Oko 50.000 ljudi je ubijeno u Mijanmaru otkako je vojska preuzela vlast u toj zemlji jugoistočne Azije.
Projekat podataka o lokaciji i događajima oružanih sukoba (ACLED), nevladina organizacija specijalizovana za prikupljanje i analizu podataka o svetskim sukobima, svrstava Mjanmar kao najnasilniji od 50 ratova koje prati širom sveta.
Snimili su stotine malih milicija koje su formirane da se bore protiv hunte koja je 1. februara 2021. zbacila izabranu Aung San Su Ći.
ACLED je za Newsweek rekao da procenjuje broj poginulih u Mjanmaru od tada na 47.000, uključujući najmanje 8.000 civila, ali kaže da je ta brojka konzervativna i da bi ukupan broj mogao da bude čak 12.000, uključujući 2.000 civila.
„Broj vojnih napada tokom godina je ogroman, a broj se povećava otkako su pobunjenici počeli da zauzimaju više teritorije krajem godine“, rekao je Andrea Karboni, šef analize ACLED-a.
Borbe u Mjanmaru intenzivnije su od kraja prošle godine, kada je savez pobunjeničkih grupa ostvario velike pobede protiv snaga vođe hunte Min Aung Hlainga, koji je pod zapadnim sankcijama i oružje dobija uglavnom iz Rusije i Kine. Ujedinjene nacije kažu da je oko 2,3 miliona ljudi raseljeno zbog rata.
"Građani Mjanmara su iscrpljeni i više ne traže spoljna rešenja za svoj problem. Oni su se okupili i nastavili kampanju otpora unutar zemlje. To je jedini razlog zašto čak možemo reći da još uvek postoji tračak nade i zbog kojih, čini se, u nekim delovima zemlje popuštaju stisak vojne hunte“, rekao je Mani Maung iz neprofitne organizacije Human Rights Vatch za Nevsveek.
„Ekonomija Mjanmara je u rasulu i vojska nastavlja da krši ljudska prava koja uključuju masovna ubistva, proizvoljna zatvaranja, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Umesto da oseća pritisak međunarodne zajednice da zaustavi zloupotrebe, čini se da je vojna hunta ohrabrena da nastavi svojim stalnim kršenjima ljudskih prava“, rekao je Maung.
„Iz dana u dan, hunta u Mjanmaru nemilosrdno kolje sopstveni narod bez posledica“, rekala je za Nevsveek Thinzar Shunlei Ii iz organizacije za razvoj demokratije ACDD.
"Globalna zajednica, nažalost, zatvara oči, obraćajući pažnju na druge hitne sukobe. Ovo nisu samo unutrašnji poslovi, to je eklatantan prikaz neznanja, posebno licemernih lidera u našim susednim zemljama, posebno Kine i Rusije", dodala je ona. .
Zapadne zemlje su u velikoj meri delegirale diplomatske napore oko Mjanmara regionalnoj grupi Asocijacije nacija jugoistočne Azije, ali je hunta odbacila njene pokušaje da reši krizu.
„Mjanmar je složen i njegovi vladari ne reaguju na tradicionalnije diplomatske i druge pokušaje da se uključe u dijalog“, rekla je za Njuzvik Laetitia van den Assum, bivša ambasadorka Holandije na Tajlandu i Mjanmaru.
„Hunta će se uključiti, ali samo ako prihvatite njene uslove i odbijete svoje. Ovo takođe objašnjava njenu izolaciju“, dodala je ona.
(Kurir.rs/ Index.hr/ Preneo: T.A.)
NE PROPUSTITE
