Bivši zaposleni u Boingu, poznat po izazivanju zabrinutost u vezi sa standardima proizvodnje u toj kompanije, pronađen je mrtav u Sjedinjenim Američikim Državama.
Džon Barnet je radio za Boing 32 godine, sve do svog penzionisanja 2017. godine. U danima pre svoje smrti, on je svedočio u tužbi protiv kompanije.
Nakon smrti oglasila se kompanija "Boing" koja je saopštila da izražava veliku tugu zbog smrti gospodina Barneta.
Patolog okruga Čarlston potvrdio je njegovu smrt u ponedeljak. U izveštaju se navodi da je 62-godišnjak preminuo od "samoranjavanja" 9. marta, i da policija istražuje njegovu smrt.
Od 2010. godine radio je kao menadžer kvaliteta u fabrici u Severnom Čarlstonu, praveći najsavremeniji avion koji se koristi uglavnom na dugim linijama. Godine 2019, gospodin Barnet je rekao za Bi-Bi-Si da su radnici pod pritiskom namerno postavljali delove ispod standarda u avione na proizvodnoj liniji. Takođe je rekao da je otkrio ozbiljne probleme sa sistemima kiseonika, što bi moglo značiti da jedna od četiri maske za disanje neće raditi u hitnim slučajevima.
Ubrzo nakon što je počeo da radi u Južnoj Karolini rekao je da je zabrinut zbog pritiska da se napravi novi avion, i dodao da proces sklapanja ubrzan i da će bezbednost biti ugrožena. Te navode kompanija je demantovala.
Kasnije je za Bi-Bi-Si rekao da radnici nisu ispoštovali procedure namenjene praćenju komponenti kroz fabriku i dodao da su u nekim slučajevima delovi ispod standarda čak uklonjeni iz kanti za otpad i ugrađeni u avione.
On je takođe tvrdio da su testovi sistema kiseonika za hitne slučajeve koji treba da budu ugrađeni u "787" pokazali stopu otkaza od 25%, što znači da bi svaki četvrti mogao da ne uspe da se aktivira u hitnoj situaciji u stvarnom životu.
Barnet je rekao da je upozorio menadžere na ovaj problem, ali da oni ništa nisu preduzeli.
Boing je demantovao i ove tvrdnje, međutim, pregled američkog regulatora, Federalne uprave za avijaciju (FAA) iz 2017. godine, potvrdio je neke sumnje gospodina Barneta. Utvrđeno je da se ne zna šta je sa najmanje 53 neispravnih delova aviona i da se oni smatraju izgubljenim. Boingu je naređeno da preduzme korektivne mere.
U vezi sa pitanjem boca sa kiseonikom, kompanija je rekla da je 2017. godine „identifikovala da su neke boce kiseonika primljene od dobavljača i da nisu bile pravilno postavljene“. Ali je negirala da je bilo koja od njih zapravo ugrađena u avion.
Nakon što je otišao u penziju, pokrenuo je dugogodišnji sudski postupak protiv kompanije. Optužio ih je da ga omalovažavaju i sabotiraju njegovu karijeru zbog optužbi koje je izneo na račun kompanije.
U vreme svoje smrti, Barnet je bio u Čarlstonu na pravnim intervjuima u vezi sa tim slučajem. Prošle nedelje je dao zvaničan iskaz u kojem su ga ispitivali Boingovi advokati, pre nego što ga je unakrsno ispitao sopstveni branilac. U subotu je trebalo da bude podvrgnut daljem ispitivanju. Kada se nije pojavio, raspitivali su se u njegovom hotelu, i nakon toga je pronađen mrtav na parkingu hotela.
U razgovoru za BBC, njegov advokat je opisao njegovu smrt kao "tragičnu". Njegova smrt dolazi u trenutku kada su standardi proizvodnje i Boinga i njegovog ključnog dobavljača "Spirt Aerosistems" pod intezivnim posmatranjem.
To je usledilo nakon incidenta koji se dogodio početkom januara kada su vrata za izlaz u slučaju nužde otpala u potpuno novom "Boingu 737 Maks" ubrzo nakon poletanja sa međunarpdnog aerodroma u Portlandu.
Preliminarni izveštaj američkog Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja sugerisao je da četiri ključna zavrtnja, dizajnirana da bezbedno drže vrata na mestu, nisu postavljena.
(Kurir.rs/Jutarnji list/BBC)
NE PROPUSTITE
