EKSPEDICIJA ZARONILA U DUBINU OKEANA, A ONDA SU ZABELEŽILI NEŠTO UŽASAVAJUĆE: "Ovo je pravo čudovište" (VIDEO)

Velika plava rupa je pravo čudo prirode - najveća i jedna od najdubljih podvodnih rupa na svetu, koja se nalazi nadomak obale države Belize, u Srednjoj Americi.

Velika plava rupa je prečnika 300 metara, dok se najdublja tačka nalazi na 125 metara.

Odlučeno je da ekspedicija, koju su pored Bransona činili Fabijen Kusto (unuk Žaka Kustoa) i istraživač Nešnal Džiogrefika Erika Bergman, koristi malu podmornicu kako bi ostvarila cilj.

Kada su dostigli 90 metara dubine naišli su na sloj vodonik-sulfida koji je sprečio dalje razvijanje podvodnog života, a sve oko njih se zamračilo.

Ono što su pronašli na dnu, potpuno ih je zapanjilo. Tu je bila gomila smeća, uključujući plastične flaše, kao i nečija GoPro kamera s porodičnim slikama.

"Prava čudovišta koja se suočavaju sa okeanom su klimatske promene i plastika. Nažalost, videli smo plastične flaše na dnu rupe, što je prava pošast okeana. Svi moramo da se otarasimo plastike za jednokratnu upotrebu."

“Pronašli smo i ostatke dvoje ronilaca koji nisu imali sreće prilikom istraživanja Velike plave rupe. Odmah smo obavestili policiju i lokalne vlasti, a posmrtne ostatke nismo dirali”, ispričala je kasnije Erika Bergman.

Ekspedicija je našla i dokaze da podvodna struktura nije oduvek bila rupa. Naime, na južnom zidu otkriven je sistem pećina i ogromni stalaktiti.

“To je jasan dokaz da je Velika plava rupa nekada bila pećina, budući da stalaktiti nastaju samo u suvim pećinama”, objasnio je Ričard Branson.

Erika je dodala da su na dnu zatekli i “neobične tragove”, odnosno “krugove” koji su se ukrštali tačno oko centra rupe, ali da nisu shvatili kako su nastali.

Ekološko pitanje

Dan planete Zemlje se obeležava svakog 22. aprila, a prvi put je obeležen 1970. godine u Sjedinjenim Američkim Državama.

Juče se ovaj dan obeležio 55. put, a glavna tema je borba protiv plastike.

Gomila plastike, koja se vremenom pretvara u mikroplastiku, završi u morima i okeanima, ugrožavajući biljni i životinjski svet.

Niko ne zna tačno koliko plastike ima u svetskim okeanima.

(Kurir.rs/NY Post/Preneo: A.N.)