Vest o pogibiji iranskog predsednika Ebrahima Raisija, ministra spoljnih poslova Hoseina Amira Abdolahijana i još sedam osoba, potresla je svetsku javnost, a saučešće su, među prvima, izrazili lideri Rusije, Kine, Turske, Indije i Evropske unije.
I dok se uzroci pada letelice utvrđuju, postavlja se pitanje kome odgovara ovakvo stanje stvari u Teheranu i ko bi mogao da preuzme kontrolu nad državom.
O pogibiji iranskog predsednika u jutarnjem programu Kurir televizije govorili su Stevan Ignjatović, pilot u penziji, prof. Dragan Radenović, akademik i Vladimir Kljajić, politikolog.
- Ja sam 40 godina u avijaciji. Helikopterima nisam upravljao, ali sam se njima vozio i to jednom prilikom baš ovim u kojem je stradao iranski predsednik. Pričao sam dosta sa drugarima koji voze helikopter. Na osnovu toga moga da kažem da sve ove priče pojedinih analitičara o atentatima i ne znam čemu ne stoje - rekao je Ignjatović i dodao:
- Imate helikopter koji je napravljen 1968. godine, a od 1979. godine Iran je pod sankcijama i ne može ni jedan šraf sa zapada da kupi. Ti helikopteri su u stanju tehničke slabosti. Da je helkopter juče kupljen, uvek postoji rizik da se desi neki kvar zbog čega bi moglo da dođe do pada, a kamoli u slučaju ovako starog modela. Nikako ne mogu da se složim da su uzroci vreme i nepažnja posade. Ta posada je vrhunska u svojoj profesiji. Tvrdim da je problem u tehničkom kvaru nekog sklopa koji je prouzrokovao pad te letilice.
Kljajić je konstatovao da je moguće da je reč o prostom tehničkom kvaru,ali da stvari ipak treba sagledati u geopolitičkom kontekstu:
- Svakako je moguće da je u pitanju tehnički kvar. Ali Iran izvozi dronove i ima prustupa visokoj tehnologiji. Ima sporazum sa Kinom i Rusijom. Nije u potpunosti u vakumu. Ko bi mogao da ima benefite od Raisijeve smrti? Sad će krenuti borba za vlast. Javlja se dosta pretendenata. Treba podsetiti na prosteste za ženska prava u prethodne dve tri godine. Ne treba dovoditi u pitanje činjenicu da režim nema u ovom trenutku potpunu kontrolu nad situacijom. Preko 3000 ljudi pognulo na protestima 2019.
Radenović smatra da smrt predsednika Irana neće dovesti do značajnijih promena u toj zemlji i veruje da je na iranskog predsednika izvršen atentat:
- Ozbiljnost te države, nekadašnje Persije je to te mere na visokom nivou da se ne može nijedna veća promena očekivati. Zaboravlja se jedan segment, a to je segment bezbednosti. Juče kada su me pitali o ovoj nesreći odmah sam rekao da reč je o atentatu. Čitav sistem događaja koji su prethodili tome i koji su usledili nakon toga govori o tome da je puno razloga i dobrih osnova za zaključak da se desio atentat - rekao je Radenović i dodao:
- Ono što mene u najvećoj meri upućuje na mogućnost da je u pitanju atentat jeste činjenica da je ustrojsvo političkog sistema u Iranu takvo da je vodeći autoritet verski autoritet. Predsedničko mesto je u stvari više kao mesto premijera. On je mandatar vlade koja opet mora da bude potvrđena od strane verskog vođe. Sadašnja situacija nalaže da će njegov zamenik koji je privremeno preuzeo funkciju u stvari biti naredni predsednik iz razloga što bi diskontinuitet mogao da znači ozbiljne poremećaje u čitavom regionu.
Iz Njujorka se uključio glumac Dejan Jelača koji je govorio o reakcijama američkih zvaničnika na pogibiju iranskog predsednika:
- Stejt department prati dešavanja od nedelje i o tome izveštava javnost. Ono što jeste sigurno to je da Raisijeva smrt dolazi u trenutku koji je jako kompleksan i težak na bliskom istoku. Iz Bele kuće smo čuli da je Raisi imao krv na rukama. Bela kuća je pozvala Iran na odgovornost ponovo. Raisijeva smrt neće menjati stav SAD prema Iranu. On je bio na američkoj crnoj listi. Ono što smo videli od velikih zvaničnika demokratske partije jeste blaža retorika nego inače zbog predsedničkih kampanja, a republikanci su daleko agresivniju reakciju imali prema Iranu. Tramp je ranije kritikovao Bajdena da je preblag prema Iranu.
Ignjatović je insistirao da je uzrok pada helikoptera u kojem se nalazio iranski predsednik tehnički kvar i uporedio ga sa nesrećom u kojoj je stradao vođa Vagnera Jevgenij Prigožin.
- Imamo slučaj Prigožina, gde je došlo do eksplozije u vazduhu. Oni do dana današnjeg nisu našli njegovog pilota, koji je toga dana bio u avionu. Otišao iz aviona i negde se pojavio tamo, otišao u lov na Kamčatku, recimo i nema ga više. Niko ga nije našao do dana današnjeg. Avion je eksplodirao posle 15 minuta leta. I niko ne može da me ubedi da nije neko uneo nešto, a tvrdim da jeste. A u slučaju Raisija tvrdim da je došlo do kvara. Zašto je bio helikopter? Iz prostog razloga jer tamo gde su išli nema aerodroma u blizini. Razdaljina od aerodroma je 600 km. Ovo je bilo, kako bih rekao, praktičnija varijanta.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
