SOČI - Predsednici Srbije i Rusije, Tomislav Nikolić i Vladimir Putin, sastali su se danas u Sočiju, a kako je ranije najavljeno tema razgovora je dalje jačanje saradnje dve zemlje u svim ključnim područjima, posebno u oblasti trgovine i energetike, uključujući implementaciju strateškog projekta Južni tok. Nikolić na poziv Putina boravi u radnoj poseti Rusiji, a susret dva lidera odigrava se u letnjoj rezidenciji ruskog predsednika Bočarov ručej, na obali Crnog mora.
Nikolić: Početak gradnje Južnog toka u Srbiji u decembru
"Izgradnja srpskog dela gasovoda Južni tok počeće u decembru 2012. godine, izjavio je predsednik Nikolić na početku razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Sočiju. "Mi očekujemo početak radova na Južnom toku, čiji deo prolazi preko teritorije Srbije. Predstavnici Srbije i Rusije smatraju da to može biti početkom decembra", rekao je Nikolić i pozvao Putina da prisustvuje svečanom početku radova. Putin je, govoreći o trgovinsko-ekonomskim odnosima rekao da se "dobro razvijaju, trgovinska razmena raste", ali je ukazao da je u prvoj polovini ove godine zabeležen "određeni pad". On je predlozio Nikoliću da "popričaju o tome šta se može učiniti da se situacija promeni". Nikolić je naveo da je određena stagnacija posledica izbora u Srbiji. "Sve je to zato što je Srbija prolazila kroz svoje određene probleme, imali smo izbore, formirali vladu", kazao je on. Prema njegovim rečima, vlada je formirana, izabrani su članovi međuvladine srpsko-ruske komisije za ekonomsku saradnju. "Očekujem da ćemo uskoro početi da radimo", dodao je Nikolić. Podsetio je da su već održani razgovori u oblasti vojne industrije i energetike. "Svi predstavnici Srbije su uvereni da je to nova etapa u odnosima između Rusije i Srbije" rekao je Nikolić.
Nikolić pozvao Putina da ovori radove na Južnom toku
Predsednik Nikolić pozvao je danas ruskog kolegu da otvori radove na delu gasovoda Južni tok na teritoriji Srbije.Nikolić je poziv Putinu uputio na početku sastanka na vrhu, u Sočiju. Početak radova na kraku gasovoda u našoj zemlji očekuje se, prema ranijim najavama, početkom decembra. Gasovod je, inače, jedna od glavnih tema razgovora Nikolića i Putina.
Prema protokolu, prvo je održan sastanak dvojice lidera tet-a-tet, nakon čega su se na radnom ručku pridružili članovi delegacija. U sastavu srpske delegacije su, pored predsednika, ministri spoljnih poslova i rudarstva, Ivan Mrkić i Milan Bačević. Sa ruske strane u delegaciji su i šef ruske diplomatje Sergej Lavrov, ministar energetike Aleksandar Novak, savetnik predsednika Jurij Ušakov i specijalni savetnik predsednika Aleksandar Babakov. Posle toga predviđene su izjave dvojice lidera za medije.
Putin: Cilj Rusije produbljivanje saradnje sa Srbijom
Putin je istakao da je cilj Rusije je dalji razvoj ekonomskih, humanitarnih i kulturnih veza sa Srbijom, kako bi se u perspektivi saradnja dovela na nivo strateškog parnterstva, izjavio je predsednik.
"Težićemo da zajedno radimo na produbljivanju saradnje u svim pravcima. U perspektivi - da saradnju dovedemo na nivo strateškog partnerstva", rekao je Putin na konferenciji za novinare posle razgovora. Prema njegovim rečima, bilateralni odnosi koji se zasnivaju na savremenim tendencijama napreduju. Centralna tema susreta bili su trgovinsko-ekonomski odnosi. Tokom 2011. godine, razmena je porasla za 42 odsto i iznosila više od dve milijarde dolara.
Putin je pri tom istakao postojeće primere u oblasti investicija, među kojima u energetiku, obojenu metalurgiju, mašinogradnju, turizam, bankarstvo. Ruski predsednik je, takođe, istakao da postoje mogućnosti za dalje intenziviranje ovih odnosa. "Perspektive u oblasti energetike vezujemo ne samo sa isporukama ruskih energenata već i sa realizacijom strateških, istinski opšteevropskih projekata, kao što je Južni tok", rekao je on. Putin je dodao da su ruske kompanije spremne da budu partneri i u modernizaciji energetskog sektora Srbije. "Uspešni primeri već postoje - rekonstrukcija podzemnog skladišta gasa Banatski dvor. Zanimljivi su i projekti u oblasti infrastrukture, među kojima razrada planova zajedničkog razvoja srpske železnice", rekao je Putin. Kao prioritete u rusko-srpskim odnosima, Putin je naveo i mogućnost daljeg jačanja kulturno-humanitarnih i duhovnih veza dva bratska naroda. Jedan od važnih pravaca je jačanje interesa kod Srba da uče ruski jezik, kao i pomoć u očuvanju srpskih pravoslavnih svetinja, pre svega na Kosovu, naveo je ruski predsednik.
Na sastanku je posebna pažnja posvećena pitanjima trgovinsko-ekonomske saradnje, kao i izgradnji gasovoda Južni tok, a biće reči i o saradnji u drugim granama privrede u kojima je prisutan ruski biznis poput metalurgije, mašinogradnje, turizma, banaka. Razrađuju se i novi perspektivni projekti u oblasti energetike, saobraćaja, infrastrukture, u kreditno-finansijskoj oblasti.
Podudarne pozicije Srbije i Rusije
Iz Kremlja podsećaju da na međunarodnoj sceni Rusija i Srbija istupaju sa bliskih ili podudarnih pozicija u vezi sa većinom ključnih pitanja, a posebno se ostvaruje konstruktivna saradnja u vezi sa kosovskim pitanjem, gde obe države zastupaju principijelan stav da se definitivno rešenje problema nađe putem dijaloga Beograda i Prištine na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Očekuje se da radovi na srpskoj deonici gasovoda Južni tok, dugoj 411 kilometara, počnu u decembru, a procenjena vrednost radova je 1,9 milijardi evra.
Kako je ranije najavljeno, kapacitet gasovoda kroz Srbiju iznosiće od 36 do 41 milijarde kubnih metara godišnje, a procenjuje se da će za 25 godina eksploatacije Srbija zaraditi na ime transporta oko četiri milijarde evra. Gasovod bi na teritoriju Srbije trebalo da uđe kod Zaječara, a da izađe kod Horgoša ili Bačkog Brega, a jedan krak će se odvajati ka BiH i Republici Srpskoj. Što se tiče saradnje na infrastrukturnim projektima, predstoji realizacija ruskog kredita za rekonstrukciju srpskih železnica od 800 miliona dolara.
Uoči posete Nikolića, 4. septembra održan je sastanak Međuvladinog komiteta za trgovinsku, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, a kopredsednik Komiteta, ministar Bačević, rekao je nakon toga da je postignut principijelni dogovor o ruskom kreditu za pomoć srpskom budžetu od 300 miliona dolara za ovu i 700 miliona za sledeću godinu, s tim što će o detaljima raspravljati radne grupe ministarstava finansija dve zemlje nakon što se Srbija zvanično obrati sa molbom za kredit.
Još jedan oblik saradnje dve zemlje je i pomoć Rusije u deminiranju teritorije Srbije, a takođe i organizovanje rusko-srpskog centra u Nišu, koji je nedavno pružio dragocenu pomoć u gašenju šumskih požara u Srbiji. U okviru saradnje u kulturnoj sferi, Rusija je posredstvom Uneska dala dva miliona dolara za obnovu porušenih srpskih crkava na KiM, a učestvuje i u unutrašnjem uređenju hrama Svetog Save. Obim bilateralne robne razmene Srbije i Rusije prošle godine povećan je za 42 odsto u poređenju sa 2010. godinom i iznosio je više od dve milijarde dolara, a ruske investicije u srpsku privredu su u periodu 2003. do 2011. godine premašile 1,5 mlijardi dolara.
