Tako će komercijalni dug prema Pariskom klubu kreditora, koji čini 14 zemalja, vraćati do decembra 2038. godine, prema Londonskom klubu kreditora do decembra 2021. godine, a zajmove uzete od Međunarodne banke za obnovu i razvoj do avgusta 2028. Ovi dugovi su obaveza entiteta i u poslednjih deset godina su smanjeni za milijardu KM.
Ali, time priča o vraćanju nasleđenih međunarodnih obaveza bivše Jugoslavije neće biti završena. Naime, postoji još oko 230 miliona KM (115 miliona evra) duga SFRJ koji tek trebaju da rasporede države sukcesori, odnosno države nastale raspadom Jugoslavije.
U najgorem slučaju, BiH bi trebalo da vrati još oko 35 miliona KM (17,5 miliona evra) starog duga nastalog pre aprila 1992. godine.
Interesantno je da su među obavezama bivše države i one koje datiraju iz Kraljevine Jugoslavije, odnosno takozvani „međuratni dug“ nastao između Prvog i Drugog svetskog rata po osnovu izdavanja državnih obveznica.
Te obveznice je preuzela bivša SFRJ i taj dug iznosi devet miliona dolara.
Prema podacima Ministarstva finansija i trezora BiH, sukcesijom su obuhvaćena i dugovanja SFRJ Libiji od oko 101,8 miliona dolara za kredite za Jugoslovenski naftovod iz 1975. i za uvoz nafte iz 1981. godine. Duguje se i bivšoj Čehoslovačkoj po osnovu klirinškog računa iznos od tadašnjih 85,9 miliona kruna, o čemu se ovog meseca pregovara u Češkoj.
"Još nije rešeno pitanje dugova bivše SFRJ pa, prema tome, ni dela koji bi bio obaveza BiH", napomenuli su iz Ministarstva finansija i trezora BiH
Bivša SFRJ ima i dug prema UN-u od 1,2 miliona dolara, kao Međuvladinoj organizaciji za međunarodni železnički prijevoz (OTIF) od 100.000 švajcarskih franaka. Moguće obaveze BiH prema advokatskom uredu u Rimu iznose 122.700 evra.Tu je i zahtev za naknadu 14,9 miliona dolara štete koji je državama sukcesorima podnela londonska osiguravajuća kuća „Lojds“, za šta se spor vodi kod Trgovačkog suda u Beogradu.
Kurir.rs/Avaz Foto: Avaz.ba
NE PROPUSTITE
