"JASNO ČUJEM KAKO MI KRCKA LOBANJA, LICE MI BILO ODVALJENO" Ispovest Miljana koji je PREŽIVEO napad medveda: Jedna stvar koju je IMAO NA SEBI ga spasila
- Lovac i nadzornik Miljan Grubač preživeo je napad mrkog medveda u novembru 2024. godine, a o borbi za život svedoči i dokumentarni film Radovana Kovača.
- Tokom napada medved ga je zgrabio za glavu i vukao niz padinu, a Miljan kaže da ga je torbica oko struka spasila od rasporenog stomaka.
- Posle helikopterskog prevoza i lečenja u Podgorici i Beogradu, ostale su mu teške povrede i gubitak oka, ali se vratio poslu.
Lovac i nadzornik u Parku prirode Piva Miljan Grubač je u novembru 2024. godine pukom srećom preživeo napad mrkog medveda.
Kako je izgledao napad iz neposredne blizine i kako je uspeo da preživi, prikazano je u dokumentarnom filmu Radovana Kovača objavljenom na Jutjub kanalu „Izazovi avanturu“.
Junak ove priče, njegovi prijatelji lovci koji su mu prvi pritekli u pomoć, lekari koji su se borili za njegov život i supruga ispričali su detalje ove zastrašujuće borbe za goli život.
Miljan se priseća da je tog dana bilo sunčano, a šuma prekrivena gustim slojem suvog lišća. Sa puškom u rukama, išao je u lov na divlje svinje. Kako kaže, svaki njegov korak se glasno čuo, pa su životinje lako mogle da ga primete.
U jednom trenutku čuo je režanje, a već u sledećem –medved je skočio na njega.
„Samo sam čuo režanje. U sekundi se okrećem, a on već skače na mene i hvata me za glavu. Koliko god da sam se branio rukama, stegao me je čeljustima. Puška mi je momentalno ispala. Kako me je zgrabio u skoku, inercijom me je povukao u stranu. Pali smo na zemlju i počeli da se kotrljamo niz veliku padinu. Sreća je što je tu bila strmina – da je bila ravnica, medved bi me pritisnuo i uradio ono što je naumio. Kotrljamo se tako, a on mi ne pušta glavu. Jasno čujem kako mi krcka lobanja… Ne smem da se predam, jer znam: kad medved uhvati žrtvu, odmah gleda da je zakopa“, prisetio se Miljan.
„Kako smo se kotrljali, upadnemo u jedan škrip i u momentu se nađem na njemu. Pustio me je, ali mi je glava već bila teško povređena. Ne osećam nikakav bol, valjda od tog adrenalina. Ja sam na njemu i pokušavam da mu uhvatim vrat. Ali to je vrat… To je nemoguće opisati, ništa mu ne mogu. Imao sam nož u pederuši, ali ne mogu da ga izvučem. U toj bezizlaznoj situaciji, uspevam da mu zabijem prst u oko. Tog momenta medved me ponovo hvata i za ruke i noge, i za stomak.“
Miljan ističe da mu je tog dana torbica oko struka sačuvala život.
„Pederuša mi je bila na stomaku, a medved me je zubima dohvatio u predelu butina. Da nisam imao pederušu, potpuno bi mi rasporio stomak. Kidao me i odjednom stao. Čujem ga s leve strane kako tapka po lišću… i ode“, kaže Miljan.
„Nije imao lice. Pričao sam sa živim mesom“
Tada je počeo da viče i doziva kolege lovce koji su bili s njim u šumi. Zbog teških povreda nije mogao da ustane. Izvukao je telefon iz torbice, ali je video da ga je medved zubima potpuno uništio.
Taman kada je pomislio da je opasnost prošla, zver se vratila.
„Sedeo sam, a lice mi je bilo odvaljeno… Držao sam ga rukama i tako zapomagao da me moji momci čuju. Vikao sam: ’Upomoć!’. Možda mi je to bila greška. Da sam ćutao, možda bi se medved više udaljio. Ali čuo me je, vratio se i ponovo me povukao niz padinu. Vukao me je, komadao i onda opet stao. U tom trenutku više nisam znao šta se dešava. Nisam mogao ništa. Nisam smeo ni reč da izgovorim. Sigurno pet-šest minuta nisam smeo glasa da pustim. Polako sam se pomerao na zadnjici, klizio u tišini, samo da se što više udaljim od njega ako je još tu“, priča Miljan.
Pomerajući se tako u agoniji, obliven krvlju i još ne osećajući bol od šoka, uspeo je da se udalji oko sto metara od mesta napada. Tada je konačno čuo glasove svojih prijatelja koji su ga tražili.
Pritekli su mu u pomoć, a prizor koji su zatekli bio je stravičan.
„Miljan uopšte nije imao lice. Faca mu je ispala u stranu… Bukvalno pričaš sa živim mesom“, priseća se njegov prijatelj.
„Kao da je bomba eksplodirala pored njega“
Ubrzo je helikopterom prebačen u bolnicu u Podgorici, a kasnije je zbog izuzetno teških povreda nastavio lečenje na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
„To je brutalna povreda koja se maltene može svesti u karakteristiku po intenzitetu onih velikih teških ratnih rana“, rekla je prim. dr Ivana Krstić Lečić.
Lekari navode da nije postojala kost na licu koja nije bila slomljena. Mnogi delovi kostiju su nedostajali, dominantno sa desne strane. Miljanova desna očna jabučica bila je potpuno pomerena, maltene kod usta, a vid je bio uništen iako je očna jabučica još bila živa.
Povredu opisuju kao da je bomba eksplodirala pored njega ili kao da je naneta vatrenim oružjem.
Od kobnog dana ostale su mu trajne posledice – izgubio je oko. Ipak, život mu je sačuvan. Miljan se vratio svakodnevnom životu i poslu. I sada kada bi sreo medveda, kaže, ne bi ga odstrelio.
Kurir.rs/adria.tv
