Jul 1981: Da nisu angažovali sezonske radnike, mnoge naše ugostiteljske i turističke ustanove mogle bi da stave ključ u bravu. Za njih su oni rešenje za sve brige. Tek kada stignu godišnja doba, hoteli na Jadranu mogu da rade punim kapacitetom. Zato je iznenađujuće koliko malo turističke i radne organizacije ulažu u rešavanje svojih problema. Godišnja doba, u stvari, nikoga ne zanimaju. Interesantni su samo dok su turisti tu, na obali, u objektima. Kada se vreme pogorša i sezona se približi kraju, slede otpuštanja. Sezonska radna snaga tada gubi sva prava iz radnog odnosa. Prestaju one olakšice koje imaju njihove kolege u istim objektima, koji imaju ugovore o radu na neodređeno vreme.
- To nije sve - rekla nam je Z. K. (19), konobarica. Često se od nas traži da otvoreno flertujemo sa pojedinačnim gostima.
- Zašto?
- Reč je o ološu koji dreše kesu i kad treba i kad ne treba. Šef sale je prvo pokušao da nagovesti potrebu za boljom uslugom. Pošto nisam reagovala, otvoreno mi je rekao da je lovator zainteresovan za moje društvo.
- Da li ste prihvatili taj neočekivani aranžman?
- Pravo na posao! Došao sam ovde, na primorje, da zaradim koji dinar za školovanje u Beogradu. Ne mogu da smislim ništa drugo osim poštenog posla.
- Kako je reagovao šef sale?
- Poslao me je da radim u kuhinji.
- Šta je time postigao?
- Onemogućio mi je direktan kontakt sa gostima hotela.
- Pa šta onda? Bar si van domašaja očiju takvog gada!
- To je ok. Samo, na ovaj način zarađujem golu platu.
- Kako bi bilo da?
- Kao barmen koji naplaćuje usluge gostima, često sam u prilici da dobijem napojnicu. A on je ponekad prilično velik. Dešavalo se da od napojnica skupim više novca od dnevnice.
- Šta radiš sada?
- Radiću ovde neko vreme. Ne mogu drugačije. U međuvremenu sam stupila u kontakt sa prijateljicama, barmenkama u susednom hotelu. Čim tamo bude slobodnog mesta, ovde ću se oprostiti! Ne vredi mi da radim za golu platu.
- Zašto se niste žalili jednom organu samouprave ovog hotela?
- Kome da se žalim? Pa taj čovek, taj šef sale, je manje-više u svim organima samouprave. On je, čini mi se, glavni dramaturg u ovom objektu. Zato mi nije palo na pamet da se žalim. Kadija te tuži – kadija ti sudi. Tako je u ovom objektu.
Celo leto među stolovima
- Pokušali su da me plasiraju na sličan način - tvrdila je K. Č. (17), koja je prisustvovala našem razgovoru.
- Kako si to izbegla?
- Zapretio sam šefu da ću otići da ga prijavim policiji. Uplašio se.
- Nije bilo kazni za neposlušnost?
- Zaboravio je, istog trenutka, na sve predloge. Čim sam mu pokazala zube, ostavio me je na miru!
- Mislite li da sve vaše koleginice treba da rade isto?
- Zavisi s kim imaju posla. Pogledajte primer mog prijatelja. Za šefa je dobila dramaturga. Čini mi se da ni sa tim čovekom ne bih mogala da se nosim. Morala bih i da promenim radno mesto. To ne znači da se prvo ne bih opirala.
- Koliko, po vama, zakon štiti sezonske radnike?
- Ovo je treća godina kako dolazim iz Zvornika i tamo, na primorju, celo leto trčim među stolovima i služim brojne goste. Imam iskustva. Čini mi se da nas ništa ne štiti. Sve je u rukama ljudi iz turističkih i ugostiteljskih objekata.
- Kako biste rešili taj problem?
- Sezoncima bih dao veća samoupravna prava.
- I to znači?
- To bi ih uključilo u sve aktivnosti organa samouprave. I imali bi pravo da odlučuju – bar dok su na ovim privremenim radnim mestima.
- Mislite li da bi ih stalno zaposleni prihvatili kao sebi ravne?
– Morali bi da je sve sprovedeno na zakonskom osnovu.
- Već radimo na tome.
- To je savršeno! Već je vreme da se ozbiljnije razmisli o nama.
Njihovi ugrizi se računaju
Naš četvrti mladi sagovornik sa Primorja, sedamnaestogodišnji Z. T., školovani kuvar, smatra da je zapošljavanje sezonske radne snage medveđa usluga celom jadranskom turizmu!
- Gori smo radnici od stalno zaposlenih - tvrdi on.
- I morali biste da budete bolji, jer sledeće godine nećete naći posao u istom objektu...
- Ne morate da brinete o poslu. Svi rado zapošljavaju sezonske radnike. Obaveze prema njima su minimalne.
- Da li ste zbog toga lošiji na poslu?
- To nema veze sa onim što želim da kažem. Gori smo jer nas ne interesuje dugoročni prosperitet radne organizacije u kojoj smo zaposleni tokom turističke sezone.
- Dakle, odatle stižu sve žalbe domaćih i stranih gostiju.
- Mnogim sezonskim radnicima puca prsluk od pritužbi gostiju. Samo ako čovek nije pošten u odnosu na ono što radi. Na sreću, takvih ima. U stvari, mnogo je više od onih koji su neoprezni. To nas spasava. Da su svi neoprezni, naš turizam bi krenuo nizbrdo.
- I ovako?
- To ide od godineide u godinu. Naša zemlja se mnogo oslanja na zaradu od turizma. Upravo zbog toga treba rešiti naše pitanje.
- Imate li neki konkretan predlog?
- Imam koliko hoćeš.
- Da imate izbora, šta biste radili sa godišnjim dobima?
- Više bih vodio računa o njihovom smeštaju, hrani i plaćanju.
- Da li su ove stvari kod vas nerešene?
- Sve je loše, počev od plate pa dalje. Oni koji kontaktiraju goste nekako prođu, jer dobiju napojnicu. A mi, u kuhinji, dobijamo samo golu platu. Smestili su nas u neprikladne sobe. O ishrani da i ne govorimo. Bukvalno, svaki zalogaj se računa.
Sa pogledom na bezbrižni - Sezonci smo bili i ostaćemo trinaesta svinja - tvrdio je K. L. (19), prtljažnik i izvršilac svih pomoćnih poslova u hotelu visoke klase.
- Nikoga nije briga za nas. Svi misle da smo srećni što smo uopšte dobili posao.
- Zar nije tako?
- Zadovoljni smo, zbog posla, ali nismo zadovoljni onim što dobijamo jer radimo po ceo dan.
- Zašto ne probaš nešto drugo?
- I gde? I šta?
- Ima i drugih poslova. U vašem gradu, u unutrašnjosti zemlje, postoje jake radne organizacije.
- Već dve godine čekam bilo kakav posao kod kuće. Zato jedva čekam početak turističke sezone. Onda bar dobijem nešto.
- Zašto niste zadovoljni onim što ste dobili?
– Sve su to mrvice u odnosu na one koji imaju stalni radni odnos.
- Na primer?
- Pre svega, oni su bezbrižniji od nas. Znaju da je pred njima bezbrižna budućnost. A mi? Već sada, na početku svake sezone, razmišljamo šta ćemo kada se leto završi?
Samo letnja zarada - Nije sve tako mračno sa sezonskim kao što se čini na prvi pogled - rekao nam je konobar Jasmin Našić (19).
– Posebno na slovenačkom primorju. Radio sam tamo celo prošlo leto. Mogu reći da je vredelo.
- U kom smislu?
- Zarađivao sam dosta novca, a sve vreme sam uživao sva prava iz radnog odnosa - kao i moje kolege koje su bile u stalnom radnom odnosu.
- Zašto i ove godine niste otišli tamo?
- U poslednje vreme sam se oslobodio nekih obaveza kod kuće, u Bihaću.
- Zašto ste došli u splitsko područje?
- Nisam došao sa planom. Doveo me je posrednik, da ne kažem menadžer.
- Ima li tako nešto među vama?
- Gde ti živiš? Pa oni rade godinama! Od toga dobijaju procenat naše zarade. I moj dobija nešto od radne organizacije u koju nas dovodi. Na taj način mnogo štede. Ne moraju da šalju svog čoveka da nas angažuje u manjim mestima u unutrašnjosti. Ne zna kako brzo da nađe nekog iskusnog za našeg posrednika, inače je i sam iz Bihaća.
- Koliko vas je stiglo u njegovom aranžmanu?
- Sto.
- Ko je verovatnije viđen: muškarci ili žene?
- Zavisi o kakvom se objektu radi. Ako je samo restoran, ljudi ovde više vole da primaju žene. Pogotovo ako je bar u privatnim rukama. Svi više vole žene. Gost više voli da ga uslužuje devojka. Mnogi od njih se nadaju da će imati vezu.
- Da li dolazi do toga?
- Pitaj devojku o tome. Koliko ja znam, toga ima. Devojke pronalaze načine da povećaju svoju letnju zaradu.
Gospodar svog tela - Zabavljala sam se sa nekoliko pristojnih gostiju - priznala nam je H. Č. (20), konobarica.
- Da li ste dobili nadoknadu za to?
- Šta ti pada na pamet! Pa ja nisam prostitutka.
- Neke od vaših kolega tvrde da njihove koleginice rado stupaju u veze sa gostima koji su spremni da odreše kasu?
- U svakom zrnu ima kukolja. Kod kuće, u Maglaju, znam jednu službenicu koja izlazi sa muškarcima zbog novca. I ima stalan posao, stan i sve što joj je potrebno za udoban život!
- Da li biste se zabavili sa gostom da vam gazda klimnu glavom?
- Ja ne bih. Sam odlučujem s kim ću se zabavljati. Uostalom, ništa me u tome ne može sprečiti. Isto tako, niko me ne može naterati da se zabavljam sa nekim koga ne volim i volim.
- Neke od vaših kolega, sezonskih radnika poput vas, morali su ovo da urade jer bi u suprotnom ostali bez posla!
- Pa, šta ako su ostali bez posla? Posao, bar tokom sezone, nije teško naći na Jadranu. Na takav način se nikada ne bih vezao za posao.
- Šta mislite o uslovima rada sezonskih radnika?
- Prilično su loši. U interesu nas mladih, o tome već treba da vodimo računa. I to na najvišim nivoima. Šteta toliko ljudi. Da svi imamo stalni posao ovde na primorju, turista bi bilo daleko više. Niko se ne bi žalio na usluge.
Kurir.rs/Index.hr
