Valjevci se već više od decenije ponose Milošem Teodosićem, kapitenom i liderom košarkaške reprezentacije Srbije, koja pod njegovom dirigentskom palicom na terenu pokušava da izbori plasman na Olimpijske igre i domogne se titule prvaka Evrope. Plejmejker CSKA prve košarkaške korake napravio je u valjevskim klubovima Student i Metalac, a 2004. preselio se u Beograd, gde je nastavio karijeru u FMP Železniku.
– Imao je pet-šest godina kad je počeo da igra košarku. Postavili smo koš na vrata od garaže u dvorištu i tu je zajedno sa starijim bratom Jovanom i dedom Milošem, po kome je dobio ime, napravio prve košarkaške korake. Bio je ratoboran od malih nogu i voleo je da u svemu bude prvi.Posle nekog vremena, odlučio je da trenira fudbal i jedno vreme je branio u pionirima Budućnosti. Međutim, na nagovor njegovog brata Joce, opet se vratio košarci. Nije nam bilo nimalo lako, ali smo svi od početka verovali u njega - kaže Miloševa baka po majci Božana Trifunović. Igrao je i za Borac iz Čačka (2005-2006), a onda se opet vratio u beogradsko predgrađe. Sa Železnikom je 2007. osvojio Kup Radivoja Koraća. Dragan Kićanović je posle prvog velikog trofeja Teodosića u dresu FMP-a, i osvojenog Kupa protiv Partizana, čestitajući mladom košarkašu na izvanrednoj partiji, rekao: -Miloše bićeš veliki igrač. Samo nastavi ovako. - Bilo je baš tako. Rekao mi je, svojom igrom vratio si mi veru u srpsku košarku. Bio sam u pozitivnom šoku cele večeri jer to nije rekao bilo ko, već jedan veliki igrač i čovek kakav je bio i ostao Kićanović, po mom sudu najbolji igrač u istoriji srpske košarke. Baš to Kićino obraćanje mi je pomoglo da nastavim još upornije, svestan da samo trudom mogu do uspeha – govorio je Miloš pre nekoliko godina. -Čovek se rađa sa talentom za igru, osećejem za dodavanje. To je Božiji dar. Shvatio sam još kao klinac da u tom pasu ima nešto posebno. Finte taj valjevski šmek, drskost, sam učio kao mali na Studentu, kraj Ljubostinje. Sve počinje od mog prvog trenera Milovana Teofilovića – Belog. Pomen Teodosićevog prvog trenera, prilika je za priču o Valjevu. - Ponosan sam na Valjevo. Uvek mi je nedostajalo i zato koristim svaki trenutak da budem sa porodicom. U svakoj prilici ističem da sam Valjevac, i ponosan sam zbog toga - rekao je Miša. Iz vremena dok je igrao u Srbiji pamti se i da je treneru posle dva pogrešna pasa preko celog terena rekao da je siguran da lopta može da prođe. Pokušao je i treći put i – uspeo a onda se obratio klupi “Jesam rekao da može da prođe. Sa Olimpijakosom je osvojio grčki kup 2010, a od 2011. član je CSKA iz Moskve, sa kojim je osvojio četiri nacionalne titule i isto toliko regionalnih VTB liga. Iz vremena kada je živeo u Atini i isticao da mu je krivo što nema više vremena da se viđa sa Milenkom Tepićem (igrao godinu dana za Panatinaikos), sa kojim druguje od malena. U Atini se zaljubio u grčku muziku. Teo koji kaže da sluša sve tada je zavoleo i Adonisa Remosa. A nama je po povratku iz Španije sa Mundopasketa pokazao i kako peva u pratnji saigrača.
- Saradnja sa Dudom Ivkovićem je posebna priča, Traje još od prošle godine i kvalfikacija. Njegov uticaj na poboljšanje kvaliteta moje igre je nemerljiv. Razgovarai smo mnogo puta često gledali kasete. Čast je bilo učiti od Dude. Znao je čak i u toku utakmice da me posavetuje. Ipak, jedan detalj ga čini posebnim. Svi na nogama u trenucima odluke u polufinalu protiv Slovenije. Vriska na klupi, a posle su mi drugovi pričali, jer ja to nisam video, Duda je stajao po strani i smireno kao da se ništa ne događa posmatrao dramu. To može samo Duda Ivković.
-Plan je bio jednostavan: treba da postignemo koš. Svi smo bili umorni jer je meč bio na samom kraju, a Duda (Dušan Ivković) mi je samo rekao da je poslednji šut moj. Kakav tačno - to nije važno. U takvim situacijama, uopšteno govoreći, nemoguće je predvideti kako će završiti poslednji napad. Možete samo da se nadate - rekao je Teodosić.
Ritual tokom bacanja Oni koji pažljivo prate ponašanje i gestove Miloša Teodosića tokom mečeva, primetiće da srpski košarkaš ima poseban ritual prilikom izvođenja slobodnjih bacanja. Na pitanje da li je to prizivanje sreće ili poseban pozdrav nekome rekao je: -I jedno i drugo.
Od Svetskog prvenstva u Turskoj, pa sve do pre godinu dana Teodosić je igrao sjajnu košarku, pojedinačno bio u vrhu, ni sa reprezentacijom ni sa CSKA nije dolazio do najvećih trofeja. Srbija je posle kontinentalnog šampionata u Litvaniji igrala kvalifikacije za naredni Evrobasket u Sloveniji, na kom se dokopala Mundobasketa u Španiji, a CSKA je sa Teom na čelu pet puta igrao završnicu Evrolige, ali je nije i osvojio. Okončao je i četiri godine dugu vezu sa odbojkaškom reprezentativkom naše zemlje Majom Ognjenović. Iako nije bilo rezultata koje je najviše želeo Miša je prošle godine na treningu dokazao i nešto u šta su mnogi sumnjali. Da, srpski plej zakucava. Ne verujete? Pogledajte.
U finalu Mundobasketa Srbija je poražena od Sjedinjenih Američkih Država, a mnogi navijači, čije poverenje Miloš ima, su tada isticali da je u ovoj generaciji on srpski Majkl Džordan.
Napustiću reprezentaciju ukoliko za Srbiju bude igrao stranac!Jedan od najboljih košarkaša Evrope Miloš Teodosić izjavio je da bi se povukao iz reprezentacije Srbije ukoliko bi bio angažovan strani igrač.Teodosić je prošle godine naveo da srpskoj reprezentaciji nije potrebno da dovodi strance kako bi došla do uspeha.
-Ako bi Srbija odlučila da uzme stranca u reprezentaciju, ja bih tog trenutka prestao da igram za nacionalni tim. Ne bi me to zanimalo čak ni kao navijača, u tome ni na koji način ne bih želeo da učestvujem. Meni to nije normalno -, rekao je Teodosić i istakao je da se zna „šta je klub, a šta reprezentacija”.
-Ja bih uvek igrao s onim što imam, bez obzira da li je to dovoljno za zlato, peto ili deseto mesto. Čak i da imamo priliku da dovedemo stranca s kojim bismo sigurno bili prvaci, ja to svejedno ne bih prihvatio. To nema smisla. Radi, stvori prave igrače, stvori pravu reprezentaciju, pa s njom osvoji medalju. A ne da se švercuješ s nekakvim strancima koji nemaju veze s tom zemljom -, kazao je, između ostalog, Teodosić.
