Ponosni sin.Da fudbal režira ljudske sudbine, odavno je poznato. Trener Crvene zvezde Slaviša Stojanović (44) u emotivnoj ispovesti za naš list otkriva svoju životnu priču - da je na fudbalskoj utakmici izgubio oca, za kog je, inače, bio mnogo vezan. Ovaj profesor fizičkog vaspitanja, koji je završio i tri godine Geografskog fakulteta, objašnjava i kako je predavao u osnovnoj i srednjoj školi u Ljubljani.Sudbina se poigrala sa Slavišom Stojanovićem pre šest godina, kad je trebalo da dođe u Crvenu zvezdu i bude prvi pomoćnik Zdenjeku Zemanu.Umrla mu i tetka- Sve sam se dogovorio s tadašnjim direktorom Crvene zvezde Bunjevčevićem. Trebalo je da pomažem Zemanu, a kasnije i da preuzmem ekipu. Međutim, to je bio najteži period u mom životu jer mi je umro otac - počeo je Stojanović, a potom otkrio:- Kad sam vodio Domžale protiv Nafte, moj otac Mirko je na toj utakmici doživeo infarkt. Mesec dana je bio u komi, a meni je bilo teško da radim. Gledao je utakmicu protiv Štutgarta i obradovao se pobedi. I taman kad je trebalo da mu bude bolje, umrla mu je sestra. To ga je dotuklo. Otišao je u Vlasotince i tamo umro.Stojanović često odlazi u očevo rodno selo Dejane na jugu Srbije.- Moj otac Mirko bio je vojno lice. Mnogo je voleo Beograd i znam da bi bio mnogo srećan da vidi da sam se vratio u Srbiju. U tatinom rodnom selu nalazim duševni mir. Tamo živi samo 10-12 ljudi. Ponosni su na mene što sam postao trener Crvene zvezde.Slaviša Stojanović prisetio se i svojih dečačkih dana:- Kao klinac mnogo sam se palio na Indijance. Tad je bila poznata serija „Vinetu“ i svaki dečak u kvartu imao je indijansko ime. Mene su zvali Brzi Jelen. Tako sam našao i brata po krvi jednog Poljaka Vacaka Leša. S njim sam na indijanski način razmenio krv.Strog profesorTokom fudbalske karijere Slaviša Stojanović je završio fakultet i predavao u školi.- Nisam bio mek profesor. Oni koji su zabušavali i izigravali mangupe išli su na popravni ispit. I momci i devojke. Po godini sam uvek imao pet do sedam problematičnih đaka. Jedan mangup, naš Srbin, pravio mi je probleme u vreme devedesetih. Ipak, doterao se i on, posle je bio šef obezbeđenja na mojim utakmicama. To što sam bio profesor pomoglo mi je mnogo kasnije, kad sam postao trener - zaključio je Stojanović.
Muzika velika ljubavZASVIRAO ZBOG DARKA DOMIJANASlaviša Stojanović voli rok, a otkriva kako je naučio da svira gitaru.- Muziku sam zavoleo zbog devojaka. U ono vreme, jedino tako si mogao da skreneš pažnju na sebe. Sećam se da sam jednom starijem prijatelju sedam dana nosio torbu u školu da bi me naučio da sviram pesmu „Sedam suza isplakaću noćas“ Darka Domijana. Tek kasnije, kad sam napravio bend na maloj maturi, imao sam uspeha kod devojaka - nasmejao se Stojanović.PorekloSRBIN SAMSlaviša Stojanović ponosan je na svoje srpsko poreklo:- Nisam Slovenac! Srbin sam, rođen u Srbiji, od oca Srbina i majke Srpkinje! To nikad nisam skrivao. Ipak, imam slovenačko državljanstvo.
