SIMFEROPOLJ - Usred haosa.Srpski internacionalac Damir Kahriman već skoro tri i po godine igra za FK Tavriju iz Simferopolja. Ipak, zbog prisajedinjenja Krima Ruskoj Federaciji ne zna kakva ga sudbina čeka i da li će igrati u ukrajinskoj ili ruskoj ligi.Kada si i kako saznao za haos na Krimu?- Jednog dana završio sam trening i odjednom me je neko iz Srbije zvao da pita šta se dešava i ima li mrtvih. Nisam znao šta se dešava, niti je to znao neko od Ukrajinaca oko mene. Nije ti svejedno kad pročitaš vesti o haosu. Ipak, niko od nas se nije uplašio - kaže Kahriman u intervjuu za Kurir.Porodicu si ipak sklonio sa Krima?- Morao sam. Lako je meni jednom da se sklonim ako bude problema. Spakujem se u auto i mogu da idem gde god hoću i nađem neko sigurno mesto. Kad je porodica u pitanju, nije to tako jednostavno.Prvenstvo je nastavljeno, ali da li znate koja vam je sudbina?- Nastavili smo da igramo prvenstvo. Odigrali smo utakmicu u Odesi za vikend, a sad nas čeka još jedno gostovanje. Šta će da bude sa nama, ne znamo. Mi igramo utakmice. To je najvažnije. Dobili smo garancije da je moguće da sledeće godine igramo rusku premijer ligu, tako da sad čekamo odluku. Važno je da će FK Tavrija i dalje postojati.Kakav je osećaj jednog dana otići na spavanje u Ukrajini, a probuditi se u Rusiji?- Iskreno, verovatno ću tek ako se desi da zaigram rusko prvenstvo, osetiti tu promenu. Zasad nemam neki poseban osećaj. Ne mogu da kažem da li je Simferopolj ruski ili ukrajinski. Meni je još sve kao i ranije.Kakva je bila atmosfera u ekipi? Da li je bilo sukoba Rusa i Ukrajinaca?- Sve je bilo u najboljem redu. Rusa nemamo, uglavnom imamo Ukrajince i strance. Nas sedmoro ili osmoro. Čak je i ceo stručni štab iz Bugarske. Zbog toga sukoba nije bilo.Najbliži su ti igrači iz bivše Jugoslavije?- Da, najbolji prijatelji ovde su mi Makedonac Boban Grnčarov i Hrvat Marin Ljubičić.Da li se družite najviše zbog jezika?- Ne samo zbog toga. Jednostavno, isti hleb jedemo, pa se i naše porodice druže. I baš nam je lepo. A i sa svima u klubu imamo odličan odnos. Nas trojica se sa njima zafrkavamo. Oni su malo drugačiji, ne šale se kao mi iz bivše Jugoslavije, pa im je to naše zafrkavanje zanimljivo. Mi smo najglasniji, najviše se smejemo. I trudimo se da im što više prevedemo i dočaramo te naše šale.Već dugo si u Tavriji. Kako ti je u klubu?- Sad će tri i po godine otkako sam ovde. Ipak, ranije skoro niko nije znao gde je Simferopolj. Bilo je to teško objasniti. Ako je neko i čuo za Krim, za Simferopolj nije. Zato mi je, s jedne strane, drago što sada konačno svi znaju gde igram.Kako sad izgledaju putovanja na utakmice?- Trenutno je sve malo teže jer moramo autobusima da idemo na gostovanja. To je malo teško. Ali kad voliš da igraš fudbal, ništa nije previše teško. Važno je da smo u Odesi uzeli bod, a to nam znači jer sigurno ne ispadamo iz lige.Da li bi se vratio u Srbiju da igraš?- Već sam jednom rekao da neću, pa sam se iz Turske na tri godine vratio u srpsku ligu. Nikad ne zna čovek šta donosi sutra.Da li ti je neki tim u Srbiji ostao neostvarena želja?- U dva navrata pregovarao sam i sa Zvezdom i Partizanom, ali nikad se to nije dogodilo.Reprezentacija?- Za reprezentaciju sam uvek tu. Sve je na selektoru. Ako ne budem u timu, svakako ću pratiti momke. Uvek ću biti uz njih. Reprezentacija je za mene dom.Gde bi voleo da igraš?- Najviše bih voleo da igram u Italiji. Imam želju da igram i u Engleskoj.Ko će da osvoji Ligu šampiona?- Otkako sam igrao utakmicu s Atletikom, nekako gajim simpatije prema tom klubu. Zato bih voleo da budu iznenađenje, ali ne mogu da kažem da će da je osvoje.
Najveći uspehMILJENIK NAVIJAČAKoji je najveći uspeh koji si postigao ovde?- Više puta mi je zamalo izmicala Evropa. Jedne godine smo bili šesti, a išlo ih je pet. Sledeće godine je u Evropu išlo šest timova, a Tavrija je bila sedma. Ipak, ove godine navijači su me izabrali za najboljeg igrača Tavrije, što je velika čast. Prošle godine sam u celoj ligi bio stranac sa najdužom minutažom na terenu.
Boban GrnčarovNIJE BILO BEZAZLENOBoban Grnčarov kaže da za njega nemiri nisu prošli tako bezazleno.- Žena mi je trudna, a stan gleda na trg. Kada se pucalo, meni nije bilo tako opušteno kao drugima. Posle treninga žena me je zvala i bila je u panici. S razlogom. A ja nisam mogao da dođem do kuće lako jer su ulice bile zatvorene. Tad je bila frka - priča Boban.
