Iste je godine igrao i finale Interkontinentalnog kupa, a tada je polako krenuo fudbalski sunovrat.
Tokom 90-ih je Vajsenbaher je napustio Rumuniju i otišao u Nemačku gde je nastupao za jednu nižerazrednu ekipu, a kasnije je tamo završio karijeru.
Vajsenbaher nije bio neki veliki igrač, igrao je na poziciji desnog beka, ali je osvojio najveći klupski trofej u fudbalu.
Danas se bavi sasvim drugim poslom.
Već nekoliko godina radi u fabrici betona u Nemačkoj i tvrdi da se svog teškog posla "nikada nije sramio".
"Nije bilo lako živeti u Bukureštu u to vreme. Živeli smo u svojevrsnoj kasarni, a svakodnevni život nam je bio prilično monoton: treninzi, utakmice, izleti. Soba trenera Emeriha Jene bila je do moje, a njegova pomoć i podrška su mi puno značili. Važna je bila i podrška Lásla Bolonjija kojeg sam smatrao odličnim veznim igračem. Izvanredno je kakav jeizvanredan učinak Steaua imala na međunarodnoj sceni u to vreme. Fudbal nam je bio sve", ispričao je Vajsenbaher u jednom intervjuu.
Govorio je i osvom trenutnom poslu.
"Nikada nisam imao slobodan dan na poslu. Volim da radim, nije me sramota. U nemačkom gradu Triru imam miran život. Retko gledam utakmice, ne nedostaju mi puno. Kakva je korist boriti se celi život e za svoju sudbinu? Nije li lakše prihvatiti sve onako kako jeste?", objasnio je Rumun.
Vajsenbaher je upravo u Triru okončao karijeru 1998. godine. Za ovaj tim je odigrao 174 utakmice i dao je devet golova.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
